Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Igra staklenih perli seoskih žena

Igra staklenih perli seoskih žena

293

Tradicionalni nakit izrađivan heklanjem nanizanih staklenih perli bio je karakterističan za Kosovo i Metohiju krajem 19. i početkom 20. veka. Nekada je bio ukras seoskih žena i muškaraca, koje su sami pravili, a danas se može videti jedino u depoima folklornih ansambala. Jedan takav je u Kragujevcu. 

Nakit je bio sastavni deo odevnih kombinacija. Seoski živalj je na taj način parirao gradskoj gospodi, koji su nosili dukate i filigran. Karakterističan pandan napravljen od perli je satnik ili ćustek. U gradu su se satnici najpre nosili oko vrata i imali su filigranske lance. A na selu ćustek je bio od perli.

Ova „moda“ je trajala sve dok nije izmišljen džepni sat, a ćustek je postao ukras na grudima. Međutim, nakit nije imao samo estetski značaj. Bio je simbol verske ili staležne pripadnosti, ali i predmet za odbijanje zlih očiju i svih negativnih sila u koje je narod verovao. Ljudi sa sela nisu sebi mogli da priušte filigran, ali su mogli staklene perle od češkog stakla.

Ni one nisu bile svima dostupne, pa ih je kupovao takozvani srednji seoski stalež, a žene su savladale tehniku heklanja nizanjem perli. Kada je kragujevački „Abrašević“ iz Kragujevca uvrstio u svoj repertoar igre iz gnjilanskog kraja, odnosno Gornje Morave, odlučili su da naprave svoj nakit, koji će biti sastavni deo nošnji. 

Života Milanović iz KUD „Abrašević iz Kragujevca, koji brine od verodostojnosti nošnji i vodi radionicu „Đerdan“ odlučio je da savlada tehniku izrade po već postojećim šemama.

„To je metoda heklanja nanizanih perli po već postojećim šemama. Ako se vratimo na kraj 19. veka, moramo da zamislimo da uveče nije bilo struje, već samo sveća. Takođe, nije bilo savremenih igala i heklica, već priručnog materijala. Žene su se snalazile, pa su im niti bile konjske strune, a retke su imale konac. Igle za nizanje su bile nezamislive u to doba, pa su konac potapale u vosak, on se lagano sušio, a one su pravile oštrice. Bilo mi je interesantno kako je to rađeno nekada i želeo sam da savladam tu tehniku, u želji da „Abrašević“ ima kvalitetan nakit“, kaže Života Milanović, koji je nedavno imao i izložbu ovog nakita.

Izložba je organizovana, kako bi moglo izbliza da se vidi bogatstvo narodnog umeća i tradicije. Na folklornim nastupima nakit je deo nošnje na igračima, ali publika obično ne može da vidi detalje. KUD „Abrašević“ u svojoj kolekciji ima haljine i svadbene odežde ukrašene šarenim perlama, ogrlice, zatim kolane, čarape, kecelje, ukrase za glavu.

Tekst i foto: Biljana Nenković