Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Рекли смо да је избор сорти за производњу веома одговоран посао, било да се ради о баштама и окућницама или о већим плантажним засадима. Приликом избора врсте, односно сорте за гајење, мора се повести рачуна о следећим елементима: о еколошким условима места, потреби и близини тржишта, односима оплодње међу сортама, дужини живота воћака… У топлијим рејонима треба гајити раније сорте, да би раније стигле за бербу.
За окућнице и баште треба бирати сорте које су отпорне према проузроковачима болести и штеточинама и што више воћних врста и сорти различитог времена сазревања. У овом тексту највише простора посвећујемо краљици воћа, а затим и још неким воћним врстама којима се нисмо бавили у претходном броју наше ревије.
Домаће јабуке отпорније од страних
Јабука је воћна врста која захтева најкомплекснију заштиту за успешно сузбијање болести и штеточина у конвенционалној производњи. Највећи број третирања је потребан за сузбијање пепелнице, чађаве краставости, црвљивости плодова и гриња. Према Кесеровићу и сар. (1993.) све испитиване домаће, аутохтоне сорте јабука показале су већи степен отпорности у односу на сорте страног порекла, а посебно се могу издвојити бихорка, шуматовка, крстовача, попадинка и сенабија.
Крстовача сазрева крајем септембра и почетком октобра. Има средње крупан до крупан плод неправилног облика, са сунчане стране прекривен допунском црвеном бојом и по целој површини посут белим лентицелама. Отпорна је према разним болестима. Ретко страда од чађаве краставости, а симптоми се појављују углавном на листу. Веома је бујна и алтернативно рађа. Плодови, изложени ветру, опадају.
Шуматовка рађа редовно и обилно. Сазрева крајем октобра, добро се чува у обичним условима, а плодови су добри за употребу у свежем стању тек у јануару. Плод је ситан, светло до тамноцрвене покровне боје, кисело-слатког укуса и пријатне ароме. Отпорна је према болестима и добро подноси оштре зиме, сушу и јаке ветрове.
Сенабија се бере у првој половини октобра. Средње бујна до бујна, усправних грана и уске крошње у младости, која се касније отвара. Веома касно цвета па не страда од мразева. Алтернативно рађа у екстензивним условима. Плод је средње крупан, зелене основне боје покожице која је на сунчаној страни прекривена бледим руменилом. Слатког је укуса и недовољно сочна. Толерантна је према чађавој краставости и јабучном смотавцу.
Нове сорте отпорне на паразите
Оплемењивачки рад на јабучастим воћним врстама креће се у правцу стварања сорти отпорних на паразите, код јабуке пре свега на чађаву краставост и пепелницу, а код крушке на пламењачу. Данас је произвођачима воћа на располагању велики број отпорних сорти које се уједно одликују и високим квалитетом плода. PRI програм оплемењивања јабуке (САД) од 1945. године ради на стварању сорти отпорних према чађавој краставости (Venturia inaequalis). До данас су издвојене 44 напредне селекције, од којих су најуспешније: Prima (Co-op 2), Priscilla (Co-op 4), Jonafree, Williams Pride (Co-op 23), Enterprise, Gold Rush (Co-op 38) и Primiera (Co-op 42). У нашој земљи сорта Прима заслужује пуну пажњу за гајење у брдско-планинским подручјима, где касније сазрева и даје одличан квалитет плодова.
Као резултат дугогодишњег рада брачног пара Фишер, у Dresden-Pillnitz-у у Немачкој створен је низ тзв. ре-сорти, које се, осим различитим степеном отпорности према најважнијим патогенима, одликују високим приносом и квалитетом плода. Сорте ремо, ревена и реанда отпорне су према проузроковачу чађаве краставости, пепелнице и пламењаче.
Француска сорта флорина (Querina), поред отпорности према чађавој краставости и толерантности на пепелницу, практично је отпорна према пламењачи Erwinia amylovora. Бере се половином септембра и карактерише се тамном, љубичастом допунском бојом покожице и добрим органолептичким особинама. Склона је алтернативном рађању, па се препоручује проређивање плодова.
Европске селекције за органске воћњаке
Погодна за производњу биолошки вредне хране је и чешка сорта топаз, атрактивног плода, прекривеног пругастом светлоцрвеном бојом. Сазрева око недељу дана пре златног делишеса, рађа редовно и обилно и толерантна је према најзначајнијим гљивичним болестима.
Из Италије (Тренто) воде порекло сорте голден оринџ, отпорна према чађавој краставости и осетљива према пепелници, и брина, отпорна према чађавој краставости и мало осетљива према пепелници. Голден оринџ је сорта добре и редовне родности. Бере се недељу дана после златног делишеса (крајем септембра). Зеленожута основна боја покожице прекривена је црвенонаранџастим руменилом на око 20% површине, што плодове чини веома атрактивним.
У Европи, у органској производњи се под површинама највише налазе следеће отпорне сорте јабука – топас, моди, голдраш, аријана, опал и кримсон крисп.
Уз смањену употребу фунгицида, могу се гајити неке комерцијалне сорте као што су мелрозе, грени смит, боскопка, старкова најранија, дискавери, џемс грив и друге.
Атрактивност стубастих јабука
Мали простор на окућници на практичан начин може се искористити садњом јабука стубастог (колумнар) типа раста. Стубасте јабуке формирају усправну кордуницу која се природно не грана. Рађају на родним колачима, распоређеним дуж целе кордунице. Стубасте јабуке гаје се без наслона на растојању, у реду од 50 цм. Прве плодове доносе већ у првој години након садње. Потреба за резидбом је минимална и своди се на проређивање цветних пупољака и скраћивање родних колача.
У току двадесетогодишњег оплемењивачког рада издвојено је више селекција јабука стубастог типа раста, од којих је шест признато за нове сорте у 2007. години. Најкрупније плодове има сорта румено вретено. Обојени су тамноцрвеном допунском бојом на 90% површине. Рађа редовно и обилно, а сазрева у првој декади септембра. Сорта краљица чардаша одликује се врхунском атрактивношћу и квалитетом плода и способношћу чувања и до 6 месеци. Сорта весна је карактеристична по врло раном времену зрења (половина августа), врло крупним тамноцрвеним плодовима и широкој усправној кордуници која на најлепши начин попуњава простор. Сорте зеленог плода, зелени драгуљ и смарагд, врло су ретке у оплемењивачком раду на овој воћној врсти у свету. Сазревају касно, крајем септембра, имају изузетно лепе плодове, накиселог укуса, а добро се чувају у току зиме у обичним условима складиштења. Сорта ђердан има уједначене, средње крупне, атрактивне плодове жуте боје. Слатко је накиселог укуса. Сазрева средином септембра.
Стубасте јабуке могу се садити на ивицама дворишта, уз зидне површине и ограде, крај стаза тако да формирају зелени, или на нешто већим површинама у систему једнореда, двореда или трореда с размаком између стабала од 50 цм
Трешња
Трешња се на окућницама може садити у виду солитерног стабла великих димензија или на парцели мање површине у систему шпалира, на слабо бујним подлогама као што је гизела 5. Коришћењем слабо бујних подлога, уз примену операција летње резидбе, стабло трешње може се формирати у облику вазе или неког од декоративних узгојних облика. Крупно лишће и обиље цветова чини је веома декоративном воћном врстом. Плодови раних сорти пристижу већ у првој недељи маја, а осим за употребу у свежем стању, погодни су за прераду у слатка и компоте, посебно сорте жуте боје плода. Већина сорти трешања је самобесплодна, па се за садњу појединачних стабала морају бирати самооплодне сорте као што су: стела, компакт стела, лапинс, санбурст, скина, соната. Препоручују се следеће сорте трешње (од најранијих до најкаснијих): бурлат, кармен, кордиа, регина, гермерсдорфска, дроганова жута, денисенова жута итд.
У гајењу трешње, трешњина мува представља најважнију штеточину. За успешно сузбијање неопходно је праћење лета имага коришћењем визуелних мамаца, поготово жутих лепљивих (Ребел) који се постављају у круни воћака. Ове мамце карактерише висока ефикасност у привлачењу имага, те практично представљају и начин сузбијања трешњине муве. Код касних сорти неопходно је, поред мамаца, користити и неке од инсектицида с краћом каренцом, па се за гајење с редукованом заштитом избор сорти мора ограничити на оне које сазревају од прве до четврте недеље. Међутим, на појединим локалитетима трешњина мува може се појавити раније. Осетљивост према пуцању покожице и монилији су такође критични фактори при избору сорти за гајење на окућницама, као и рупичавост лишћа и горка трулеж. Нажалост, све сорте које су отпорне на пуцање покожице карактеришу се меким мезокарпом.
Орах
Орах је у последње време веома тражена воћна врста, поготово после селекције сорти с крупним плодовима и тањом љуском. Веома је важно правилно изабрати сорте за поједине рејоне, јер ораси веома често измрзавају од касних пролећних и раних јесењих мразева. Ова воћна врста може се садити у насељима, на теренима подложним ерозији, поред путева, у виду ветрозаштитних појасева, поготово у Војводини, где често дувају јаки ветрови.
Орах је воћка великих димензија крошње, па му се мора обезбедити довољно животног простора. Ни код једне воћне врсте нису испољене толико велике разлике у почетку и завршетку вегетације, као и у отпорности према патогенима и ниским температурама, као код ораха. Зато се избору сорти ораха мора поклонити изузетна пажња. Препоручујемо селекције које су резистентне или бар толерантне на изазивача сиве пегавости (Gnomonia leptostyla), затим оне које цветају и ресају истовремено, добро и редовно рађају и имају висок квалитет плода. На основу ових испитивања издвојене су сорте и селекције које се могу користити у аматерским засадима: расна, чендлер, лара, тјулар, фернор.
Вишња
Плодови вишње данас су све траженији, како на домаћем тако и на иностраном тржишту. У Србији најбоље резултате даје облачинска вишња. За аматерске воћњаке треба бирати сорте које су отпорније на важније болести (мајска вишња, рани метеор, шпанска, мајурка или петроварадинка, футошка, келерис-16). Мајурка или петроварадинка је хибрид трешње и вишње, листови изгледају као код трешње, а плодови су слични вишњи. Одликује се великом отпорношћу на болести и штеточине, доста је отпорна на ниске температуре, цвета дуго и има дуго сазревање чак и преко 20 дана.
Леска
Леска има здраве и квалитетне плодове и може се гајити као стаблашица, ако се калеми на мечју леску, или као жбун, ако се сади изданак. Високо калемљене саднице леске су погодне за садњу на окућницама. Пре листања леске долази до издуживања реса, тако да се стабло истиче декоративношћу крајем зиме и у рано пролеће, пре осталих биљака у башти. Препоручујемо следеће сорте: енис, римски (добар и као опрашивач), истарски дуги, халшки џин (добар и као опрашивач), округли лешник од рима, пиемонтски, бели ламбертски, истарски округли…
Необичним изгледом истиче се варијетет „contorta” с увијеним стаблом, гранама и лишћем. Код младих стабала гране расту усправно, а касније се повијају на доле и стабло добија „жалосну“ форму. Крошња је густа и округласта, а након опадања лишћа у јесен до изражаја долазе спирално увијене гране. Сорте црвене боје листа заслужују посебну пажњу као украсна воћна стабла. Сорта ламберт црвенолисни има ситне и веома укусне плодове. Црвена боја лишћа у току лета се губи и прелази у зелену. Corylus maxima „Purpurea” има нешто крупније плодове, а лишће је у току лета интензивније, црвенопурпурне боје. Украсне сорте леске треба садити на видљивом и истакнутом месту, на травњацима, узвишењима или крај стаза, где нису заклоњене осталим стаблима.
Дрен
У аматерским засадима треба да се нађу и самоникле воћне врсте које показују велику отпорност на болести и штеточине, а то су дуд, оскоруша, дрен. Поготову је интересантан дрен за окућницe, с обзиром на то да и нема значајних штеточина и патогена, односно, да је високотолерантна биљка на проузроковаче болести и штеточине. Отуда у народу позната изрека „здрав као дрен“. Та особина је врло значајна у садашњој ери тражења могућности за производњу здравствено безбедне хране. С обзиром на ове природне предиспозиције дрена као врсте, он би сигурно требало да се нађе у сваком дворишту јер и рано дуго цвета изузетно је декоративан, а плодови су добри за прераду.
Дрен је једна од ретких биљних врста модерног доба која се одржава у природном облику, без примене хемијских препарата или уз њихову најминималнију употребу. Код нас за узгој дрена постоје изванредни услови, те би ширење ове занемарене воћне културе и искоришћавање њеног огромног потенцијала за органску производњу воћа било од великог привредног значаја. С обзиром на то да није захтевна култура ни у агротехничком смислу, може се с релативно скромним улагањима спроводити плантажирање и у руралним регионима и на тај начин подстаћи „кућна“ радиност, односно, комерцијализовати производња садног материјала и прерађевина од плода.
Плодови дрена погодни су за прераду у пекмезе, мармеладе, слатко, компот, ракију. Истовремено, дрен је и лек који свако радо узима.
