Јагода се сврстава у воћне врсте чији плодови се релативно кратко могу чувати после бербе. За свежу потрошњу доступни су веома кратко, углавном само у време сазревања. Често су тржишта удаљена од места узгајања, због чега су поступци пре, током и после бербе, односно за време складиштења и транспорта од пресудног значаја за очување квалитета.
Шта нарушава квалитет
Према наводима стручњака, међу описаним врстама гљива проузроковачима пропадања плодова јагоде после бербе, економски најзначајнија је Botrytis cinerea, а затим и Rhizopus stolonifer. Не треба занемарити чињеницу да у зависности од региона гајења, сортимента, климатских услова, примењених агротехничких и мера заштите, пропадање плодова могу изазвати и други патогени.
Сива трулеж, коју проузрокује гљивица Botrytis cinerea, економски је најзначајније обољење јагода. Чешће се јавља је у засадима с лоше уређеним водним режимом, а најопасније је на почетку дозревања плодова. На плодовима болест се најчешће јавља око цветне ложе или на местима додира са другим зараженим плодовима. У почетку плодови су сочни, са пегама загасите боје, а за неколико дана се у условима влажног времена развија карактеристична сива превлака. Када су јако влажни услови на површини плода јагоде гљива формира и белу, паучинасту мицелију.
Штете од сиве трулежи су веће у условима када се јагода гаји на отвореном јер је засад дуже влажан после кишних периода. Међутим, не треба заборавити да због високе влажности ваздуха у заштићеним просторима, сива трулеж није ништа мање опасна ни у високим тунелима, пластеницима или стакленицима. Штете ће мање бити када се одстране сви заражени плодови из засада, нарочито ако дозревање јагода и берба трају дуже.
Rhizopus stolonifer је гљива која се одликује широким кругом домаћина. За разлику od B. cinerea, економски највеће штете проузрокује после бербе. Овај патоген продире кроз повреде, лако се шири са плода на плод и доводи до трулежи, цурења садржаја зараженог плода и брзог пропадања целих плодова. Обољење се често јавља током транспорта, због чега се и назива транспортна трулеж. Заражени плодови нису погодни ни за прераду.
Редовна контрола
Редовна контрола засада током вегетације посебно је значајна за праћење патогена који инфекцију остварују у пољу, али чије штетно дејство је најјаче на плодовима јагоде што је случај са B. cinerea и Colletotrichum acutatum. Контрола болести проузрокованих овим гљивама првенствено је заснована на примени хемијских мера – адекватних фунгицида. Такође, да би се спречила појава и ширење болести важне су и мере хигијене засада које подразумевају уклањање и изношење оболелих делова из засада.
Значајно место у заштити имају и избор сорте, односно њена осетљивост према проузроковачима пропадања, потом агротехничке мере, коришћење здравог садног материјала за подизање засада јагода, правилна примена препарата за заштиту итд. Битан моменат је правовремена и правилна берба плодова. Она се обавља најчешће ручно у фази пуне зрелости, јер плодови не могу сазревати после бербе. Треба имати у виду да су плодови у пуној зрелости најлепшег изгледа, најукуснији и најароматичнији, али и најосетљивији на патогене. За време бербе неопходно је одстранити оштећене и болесне плодове, јер могу бити извор инфекције током чувања и транспорта.
Квалитет плодова јагоде најбоље ће се очувати њиховим брзим хлађењем, одмах после бербе. Само један час после бербе плодови који нису на хладном губе на својој тржишној вредности.
АНТРАКНОЗА ПЛОДОВА
У економски значајније болести сврстава се и антракноза плодова јагоде, коју изазива гљива Colletotrichum acutatum. Најкарактеристичнији симптоми се јављају на плодовима јагоде и то у виду антракнозних пега, због чега се и обољење назива антракнозно пропадање плодова или црне пеге. Плодови су и најосетљивији на инфекцију, посебно у фази зрења. Развоју гљиве погодује топло и влажно време. Главни извор инокулума је заражени садни материјал. Гљива се може одржавати у зараженим биљкама, биљним остацима, опалим зараженим плодовима, мумијама плодова, као и конидијама у земљишту. Инфекцију на плодовима стварају конидије које се преносе приликом заливања, инсектима, прстима током бербе јагоде и на друге начине. Ширењу патогена посебно погодују кратки пљускови.
С.М.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
