Уношење и кићење новогодишњег дрвета је једна од најпознатијих традиција која се повезује са Божићем и Новом годином.
Хришћани који славе према Грегоријанском календару, обично га украшавају на Бадњи дан, док га англикански верници ките још у децембру. Одабрано је зимзелено дрво као симбол бесмртности и вечног живота.
Различита тумачења о пореклу јелке
Постоји више различитих прича о настанку новогодишње јелке. Једна од њих каже да је реч о обичају који потиче из римске историје. Наиме, Римљани су веровали да у јелама обитавају духови из шума, па су одлазили у новогодишњој ноћи да би их даровали поклонима не би ли их тако умилостивили. Касније су почели да секу младе јеле и доносе их својим кућама, па је јелка постала симбол наступајуће године. Зимзелено дрвеће служило је као подсетник да ће зима проћи и да ће опет доћи пролеће.
Можда једна од најраспрострањенијих легенди о настанку јелке је о томе како је Свети Бонифас, енглески монах из 8. века, док је путовао наишао на групу неверника. Они су били окупљени око великог храста спремајући се да принесу жртву богу Тору. Да би то зауставио, Бонифас је оборио дрво ударцем песнице, а на том месту је порасла мала јела. Светац је тада рекао окупљенима да је ово сад дрво живота које представља вечни живот Исуса Христа, па се од тада јелка кити и уноси у домове.
Јелка са бусеном и за наредне године
Пред сваку Нову годину заштитари апелују на куповину јелки са бусеном. И потпуно су у праву!
Куповином саднице придружићете се општем тренду заштите животне средине, а јелку у бусену можете, уз добру негу, одржати у жардињери до следеће Нове године. Касније она може постати украс вашег врта и уколико желите, наредних година, вртно новогодишње дрво. Најчешће врсте које се купују као новогодишње дрво су заправо смрче, док ћете врло ретко наћи праву јелку, што је добро, јер су смрче много отпорније на услове градске средине од јела. Најјефтинија и најчешће гајена као новогодишње дрво је обична смрча или бела смрча .
Уколико желите велику новогодишњу јелку, која ће касније постати заиста прави драгуљ вашег врта, сребрна смрча је прави избор! Има нешто дуже, чврсте, оштре четине, плавозелене до јасно плаве боје. Свакако не треба заборавити ни Панчићеву оморику, врсту нашег поднебља, омиљену међу вртларима широм света, изузетне лепоте и отпорну на градске услове.
И на крају једна јела – дугоигличаста или сребрна јелка, најотпорнија међу јелама, али и један од најлепших четинара уопште. Има изузетно дуге четине (и до 7 цм), сребрнастозелене или сребрнастоплаве, што јој даје елегантан и ваздушаст изглед. Отпорна је на мраз, сушу, ветар, а ни градски услови јој не сметају. Добро расте на свим земљиштима.
Како сачувати јелку после празника?
Прво што треба да урадите је да своју нову биљку изнесете напоље. У просторији која се греје ваздух је сув и четине ће врло брзо почети да отпадају, што ће биљци умањити виталност и лоше утицат на њен изглед. Уколико имате простора јелку можете одмах, чим временски услови дозволе, посадити у врт. При томе морате имати на уму да ће она у наредним годинама израсти у високо дрво, па зато пажљиво одаберите место, како вам за неколико година не би сметала. Смрче и јеле имају тањираст коренов систем, који се по правилу простире у ширину онолико колико се простире и надземни део – крошња. Зато водите рачуна да биљку не посадите сувише близу објекта. Све предложене врсте добро подносе сенку и градске услове.
Ако желите, јелку можете сачувати у посуди за следећу Нову годину. Треба само да је на прави начин пресадите у довољно велику саксију. При томе се треба придржавати правила која важе за све биљке у жардињерама, да се не би десило да уместо украса у жардињери већ после месец-два добијете потпуно суву биљку. То значи да у посуди морате обезбедити довољно дубок дренажни слој, који ће омогућити несметано отицање сувишне воде. Биљку засадите у мешавину баштенске земље, хумуса и песка у једнаким количинама. Водите рачуна да земља потпуно испуни простор око бусена. После садње биљку добро залите. Редовно је прихрањујте препаратима који се могу набавити у свим биљним апотекама. Најједноставнији су они у облику штапића или гранула, који се у земљи растварају неколико месеци, постепено ослобађајуци неопходне материје.
Треће године је свакако засадите у врт. При томе, ако јој нађете добро место, наспрам прозора дневне собе, можете је каснијих година китити и у дворишту, што ће представљати својеврстан новогодишњи украс не само вашег дома, већ и ваше околине.
Заштитимо дрвеће и шуме
До скоро су јелке које су се продавале пред празнике секле у шумама. Већ у првој половини 20. века број посечених стабала је толико десетковао шуме па је широм света покренута иницијатива како би се оваква пракса спречила. Данас је производња вештачких јелки или јелки са бусеном постала веома уносна делатност.
Расадничка производња код нас се развила почетком овог века, а резултат тога је било смањена сеча шума. Постоји чак и закон о шумама према којем је забрањена сеча четинарских стабала током новогодишњих и божићних празника.
Традиција креће од Никољдана
Посебно је занимљиво да се Нова година у Србији није обележавала као у остатку света, од 1. јануара, све до 20. века. Рачунање времена заснивало се на неким другим месечним и годишњим активностима, према пољским радовима, доласку зиме, начину исхране и нашим верским обичајима, и тако је Нова година у Србији обично прослављана на Божић. Из тог времена потиче још један новогодишњи обичај, а то је стављање ципеле на прозор уочи Никољдана. Обућу углавном стављају деца, на прозорску даску, 18. децембра увече. Ујутру су у ципели били поклони, углавном слаткиши, воће, вунене чарапе, луткице и други дарови, које је донео Свети Никола. Један део породица у Србији и данас одржава овај обичај, наравно на свој начин и то је први знак да је нова година пред вратима и да почиње време даривања.
Главни обичаји за Нову годину у Србији везују се за украшавање простора, даривање поклона и припремање новогодишње трпезе. Украшавање куће за Нову годину је обичај доста старији од кићења јелке. Домови су се украшавали гранчицама, углавном зимзеленог дрвећа, које у то доба године задржава своју здраву зелену боју и пријатног је мириса. Слави се поновно рађање, нови почетак. Дарови који се стављају испод јелке вуку корене с почетка хришћанства, симболизују Христово рођење и зато је првенствени циљ поклона да се обрадују деца.
Кићење јелке за Нову годину представља обичај преузет од немачког становништва, које је насељавало Војводину пре Другог светског рата. Јелка је симбол здравља и среће, делом укорењена у веровањима која су се везивала за Сунце, делом за Исуса Христ
Звезда за Исуса
Јeднa oд лeгeнди кaжe дa су испрeд пeћинe у кojoj je рoђeн Исус рaслa три зимзeлeнa дрвeтa – кeдaр, бoр и jeлa. Кaдa сe рoдиo, oд рaдoсти су сe зaтрeсли да би пoздрaвили Бoжjeг синa. Taда je кeдaр пoдaриo миришљaвe иглицe, a бoр шишaркe. Jeдинo jeлa ниje имaлa дaр, пa je зaплaкaлa. Jeдaн aнђeo сe смилoвao и пoклoниo joj звeзду с нeбa кojу je oнa спустилa прeд Исусa, тe oтудa вeрoвaњe дa нa врх oкићeнe jeлкe треба пoстaвити звeзду.
Чaк и у културaмa кoje нe прoслaвљajу рoђeњe Бoгoмлaдeнцa, укрaшeнa jeлкa je симбoл нoвoгoдишњих прaзникa и нoвoг пoчeткa.
Кадa да посејете божићну пшеницу
Обичај почиње на Варвару или на Никољдан!
Рођење Исуса Христа је празник који се прославља са породицом у дому, као и одласком на црквена богослужења.
Уз све обичаје, окупљање целе породице око богате трпезе је централни догађај. Обавезно се пали кандило и ломи се чесница. Али, на столу је још један од великих симбола најрадоснијег хришћанског празника – божићно жито.
Иако се пред Божић може купити скоро свуда, уколико сте од оних који воле да поштују обичаје, посејте га сами!
Да би израсло до Божића треба га на време посејати. Треба да је зелено и бујно, јер ће такви бити и усеви током године, каже старо веровање.
Пшеница се сеје на празник Свете Варваре 17. децембра или Светог Николе, 19. децембра код православаца, а код католика 13. децембра, на дан Свете Луције.
За то вам је потребна шака пшенице и тањир или посуда у коју ће се посејати.
У плитку посуду ставите земљу, па на њу поређајте пшеницу, која је стајала у води преко ноћи. Одозго прекријте зрна са још мало земље, коју ћете свакодневно квасити, односно прскати водом на собној температури.
Пшенична зрна се могу ставити и без земље. Само се распореде по дну посуде, тако да је у потпуности прекрију.
Добро јутро број 560 – Децембар 2018.
