Svaka sorta, hibrid ili kultivar ruže će različito reagovati na pojavu niskih temperatura. Treba znati da su stare sorte otpornije nego novostvoreni hibridi i kultivari. Stare sorte završavaju cvetanje ranije, prekidaju rast i pripremaju se za zimu. Kod novih ruža duži je period cvetanja i one nemaju vremena da se pripreme za zimu i da im izdanci odrvene. Ruže sa tamnijom bojom cveta. recimo crvena, su otpornije na niske temperature od ruža sa svetlijim cvetovima, bele ruže.
Da bi ruže dočekale zimu spremne, potrebno je krajem leta prestati sa branjem cvetova i pustiti da ruža formira plod, šipak. To će ruži biti znak da se pripremi za zimu i prestane sa vegetativnim rastom. Neodrvljeni, slabi i bolesni izdanci će preneti niske temperature dalje na biljku i tako mogu izazvati propadanje celog grma. Ne možemo uticati na vremenske prilike, ali možemo pripremiti ruže da prezime.
Jesen je idealno vreme za sadnju ruža i ovo cveće prekrasnih boja i mirisa može da bude pravo osveženje za sve one koji nisu ravnodušni da ovaj cvet raskošnih voja i mirisa. Uz malo znanja i truda, i par pravila i pravih saveta ružičnjak će godinama ukrašavati vrt, dobijati pohvale gostiju i pružati veliko zadovoljstvo ponosnom domaćinu.
Jesenja ili prolećna sadnja
Ruže je bolje saditi u jesen nego u proleće, i to se radi sve dok je zemlja suva i dok se ne smrzne. Međutim, pošto se zemlja zbog mraza stegne oko korena, takve ruže kasnije cvetaju od onih posađenih u proleće. Orezuju se kada precvetaju, a neke vrste svojim laticama dugo ukrašavaju vrt. Dakle, nemojte žuriti, prvo napravite plan i odaberite vrste koje vam se najviše sviđaju i tada počnite sa pripremom zemljišta. Svakoj ruži treba dati prostora, jer ne vole da se dodiruju. Prema savetima stručnjaka, razmak između mini-ruža treba da bude 30 centimetara, hibrida 40, floribunda 50, a između penjačica po dva-tri metra. Ono što morate znati jeste da ruži treba pažljivo odabrati mesto, jer na severu ne može da uspe, pošto joj je potrebno najmanje osam sati sunca. Sadnja se obavlja kada je zemlja suva, dobro oceđena i nema mraza. Najbolje je posaditi ružu mesec dana pre prvog mraza, kako bi koren imao vremena da se ožili.
Zemlja u koju se sade ruže mora da bude bogata humusom i dobro drenirana. Ukoliko je kiselo, mora da se doda kalcijum, a kada je bazno, treba da se zakiseli tresetom ili stajskim đubrivom, najviše vole neutralno zemljište. Ruže odlično uspevaju na zemljištu gde se gaji povrće. Zemlju treba duboko prekopati i nađubriti, pa sve dobro izmešati. Posle mesec dana treba ponovo prekopati. Ružu nikako nemojte posaditi na mesto gde je već bila ruža.
Noć pre sađenja ruže treba staviti u kofu s vodom da bi se koren natopio, a kada se počne sa radom, treba ga malo skratiti i odstraniti sve što je oštećeno. Rupa u koju se stavlja sadnica treba da bude bar 30 centimetara u prečniku. Jednom rukom se drži biljka, a drugom se ravnomerno posipa zemlja, jer mora da se vodi računa da kalemljeno mesto ne ostane iznad zemlje. Bolje je ruže posaditi pliće, jer zemlja može da se doda, nego preduboko pošto se neće razvijati. Na kraju, oko korena treba ugaziti zemlju i zaliti. Sutradan treba nagrnuti još zemlje, jer će polako ulegnuti, a to će biti zaštita korena tokom zime.
Ukoliko se sade na terasi, posuda mora da bude velika, jer ruže imaju ogroman koren. Posudu zimi obavezno treba zaštititi džakom i pokriti je novinama.
Priprema ružičnjaka za zimski san
Treba imati na umu da orezivanje za biljku predstavlja stres. Zato je potrebno obratiti pažnju kakvo je vreme i u kakvom je stanju grm. Za neke ruže je bolje tokom jeseni uraditi samo sanitarno orezivanje, a pravo orezivanje ostaviti za kraj zime i početak proleća. Tokom orezivanja ukloniti sve osušene i trule grančice kao i one sa vidljivim oštećenjima od štetočina. Takođe potrebno je ukloniti i grančice na kojima se nalaze jaja, larve, suvi cvetovi. Orezivanje grma treba raditi kada je dan hladan i bez padavina. Ne raditi rezidbu kada je mraz i temperatura ispod nule. Ukoliko bi se orezivanje obavljalo tokom kišnog dana, što takođe treba izbegavati, rane koje nastaju na biljci prilikom orezivanja idealne su za ulazak patogena koji prouzrokuju oboljenja. Izbegavati orezivanje i kad je toplo vreme, jer to može izazvati buđenje pupoljaka i ponovni vegetativni rast. Novoizrasli izdanci bi izmrzli tokom zime. Za orezivanje ruža koristiti kvalitetne, oštre makaze. Iznad pupoljka treba napraviti kosi rez. Treba odabrati pupoljak iz koga će se na proleće razviti izdanak u smeru u kome želimo da se grm širi i grančice koje nisu dovoljno odrvenile. Uklonite sve tanke i male priraste, jer će tokom zime doći do njihovog propadanja, trulenja koje se može preneti i na izdanke grma.Način orezivanja zavisi od tipa ruže. Ruže puzavice se najčešće skraćuju za trećinu. Mada, najbolje je konačnu rezidbu puzavica i čajevki ostaviti za proleće. Priraste čajevki orezati na dužinu oko 20 cm. Poliante i floribunde potrebno je orezati na dužinu od 35cm. U južnim područjima intenzitet orezivanja može biti jači.
Grm ruže je potrebno prekriti da biste ga zaštitili od niskih temperatura. Ruže su veoma osetljive na kolebanje temperature. Ovo treba imati na umu i kod izbora materijala za prekrivanje. Treba izbegavati korišćenje veštačkih materijala za pokrivanje (najlon, cerade). Ovakvi prekrivači će hermitički zatvoriti grm, usled čega se povećava vlažnost što može izazvati trulenje i izmrzavanje grma.Najbolje je koristiti prirodne materijale za prekrivanje grma ruže: zemlju, lišće, grane jele i smrče, sneg, trsku, lutrasil. Kao zaštita mogu se koristiti i različiti sanduci od drveta, kao i kartonske kutije. Šta god da radili i kako bitno je da ruži stvorimo ambijent da diše. Ruže možemo malčirati smesom treseta i lišća i tako pripremljene ostaviti ih do proleća. Sneg debljine 30 do 40 centimetara može biti dobra zaštita za grm ruže. Ukoliko je sloj snega tanji treba sakupiti okolni sneg i iznad grma napraviti malu humku od snega. Temperatura ispod humka će se zadržati na 5ºC. Zemlja oko grma ruže može da se kopa i da se grm nagrne slojem iskopane zemlje. Zemlja se u proleće, nakon otapanja snega, lagano odgrne. Okopavanje ruža doprinosi prezimljavanju velikog broja pupoljaka. Osim toga sa zemljom možemo pomešati sloj slame, sena, lišća. Ukoliko grm ruže prekrivamo lišćem, tada sloj lišća treba biti najmanje debljine 10 centimetara. Ovakav pokrivač je dobar za blage zime.
Dobro jutro broj 581 – Septembar 2020.
