Пише: Светлана Мујановић
Када се повади или обере поврће из пролећне сетве, грехота је да леје остану празне до следећег пролећа, јер из њих може да се добије још једна берба. После кишовитог маја, и сличног јуна, чекају нас летњи месеци који би и ове године могли да донесу сушу, а топло време би, како предвиђају метеоролози, могло да потраје до касне јесени. Зато, ваља размишљати да се поједине врсте поврћа, које се иначе сеју у пролеће, посеју и овом месецу.
Међу њима прва је боранија. У баштама на окућницама, или оним јако малим, ово поврће се практично сеје сваких десетак дана, а најкасније до средине месеца. Без обзира на величину баште, никада се не сеје на деловима на којима је лане расла боранија а ове године лук. Обично се сеје на месту раног купуса, грашка или салате. Препоручује се да се, непосредно после сетве, ради што бржег и уједначенијег ницања, обилно залије. С наводњавањем треба наставити и после ницања и заливати сваких десетак дана. Тако се берба помера све до мразева. А пошто је јул топао и влага зачас испари из земљишта, било би добро да се леја с боранијом малчира сувим откосима траве, сламом, сувим коровом који је „исплевљен“ из баште…
Ротквица не бира башту
Због кратке вегетације, која траје свега 40 до 60 дана, ротквица се одлично уклапа у сваку башту и као преткултура и као накнадни усев. Најбоље успева на лаким, баштенским земљиштима, пХ вредности од 5,2 до 6,7. У плодореду долази на друго место и на исту површину се сеје после три године. За јесењу производњу сеје се крајем јула и у августу сукцесивно на сваких седам до десет дана. Као и ротква, и ротквица се може сејати омашке али тада, ради добијања плодова бољег квалитета, неопходно је проређивање.
Краставци су још једно поврће које се може сејати крајем лета, а брати све до мразева. Наравно, у ову производњу не би требало да се упуштају они који немају услове да биљке заливају, јер за раст и развој потребно му је доста влаге, како у земљишту, тако и у ваздуху. На већим површинама сеје се помоћу сејачица, а на мањим ручно у редове или кућице. У односу на салатаре, корнишони се сеју гушће. Размак између редова је 80 до 100 центиметара, а у реду 20 до 30цм биљка од биљке. Непосредно после припрема земљишта, а иза стрних жита, грашка, бораније, салате или лука, сеје се цвекла, на растојању 40 до 5 цм ред од реда, или у тракама на 20 до 25цм ред од реда, а растојање између трака је 50 до 60цм. Дубина сетве је 2 до 4цм.
Идеално време за купусњаче
По биолошким особинама, а самим тим и по условима производње, кељ је сличан осталим купусњачама и због релативно добре отпорности на високе и ниске температуре може се производити целе године. Гаји се на исти начин као и купус са међуредним размаком 60 до 70цм и размаком у реду 40 до 60цм. Сади се током јула, а берба почиње у октобру,
Производња карфиола мало се разликује од купуса. Расађује се крајем јула, а главица почиње да формира крајем септембра. Када оне достигну пречник три до пет центиметра, ваде се целе биљке и уносе у претходно ископане канале дубине 20 до 30цм, добро залију и покрију земљом. У овим каналима биљке остају 30 до 45 дана, колико траје период дозревања, а током којег хранива из листова прелазе у ружу и карфиол за убирање приспева у октобру, новембру и децембру.
Постоји могућност да се добрим планирањем простора обезбеде и две бербе кромпира током године. Јесењи се сади у јулу и августу, а бира се рана сорта краће вегетације.
Иако није поврће, крајем овог месеца може да се посеје мирођија. И она тражи пуно воде, најбоље је да се посеје уз неки усев који се већ залива. Она је осетљива на ниске температуре и треба је посећи пре мраза, да труд не би био узалудан.
