Повртаре који се баве пластеничком производњом парадајза често затекне непријатан, и неочекиван призор. Неколико недеља после расађивања и идеалног развоја младог парадајза, врхови неких биљака почињу да мењају карактеристичан изглед, иако почетак вегетације после садње на стално место није указивао на било какве проблеме.
Пише: Светлана Мујановић
Парадајз се, дакле, нормално развијао, формирао заперке, цветове, цветне гране и заметнуо плодове, а онда су изненада настале промене. Истовремено, поред таквих, на изглед болесних биљака, редовно су расли нормални, здрави парадајзи. Зашто се то догађа?
Произвођачима, а и стручњацима делује као вирусна инфекција. Међутим, лабораторијске анализе су искључиле вирусе, за које је карактеристично и да се брзо преносе с једне на другу биљку, јер поред њих је расло потпуно здраво поврће.
Ова претпоставка је „пала у воду“ посебно после експеримента с одсеченим врховима „заражених“ биљака који су се, на другом месту, лепо ожилили и наставили нормално да се развијају. Све збуњује и чињеница да се на листовима „болесних“ биљака јављају мозаик, некроза, увијеност лиски према доле, карактеристични за вирозе.
Узрок тих промена, према речима дипломираног инжењера Драгомира Радића из ПССС у Смедереву, јесте предозирање азотом. Прекомерна исхрана азотом у амонијачном облику (амонијум-нитрат, амонијак, амонијум-сулфат) доводи до тога да листови горњег дела биљке постају ситни, а веће лисне плоче масовно увијају ивице према доле, као да је централни лисни нерв направио куполу од зеленог ткива. На додир, такве плоче подсећају на грубу цераду.
Уношење азотних ђубрива у великој дози доводи до „тровања“ парадајза. У почетку, засађене биљке активно повећавају вегетативну масу, затим се амонијак који се претвара у нитрате, обилним заливањем испира из земљишта, па парадајз почиње да гладује за азотом. То има за последицу формирање ситних вршних листова. Недостатак азота праћен је и недостатком виталних микроелемената, какви су гвожђе, бор, бакар, манган, кобалт, а првобитни вишак азота у земљишту доводи до тога да коренов систем парадајза не може да апсорбује ни калијум, фосфор нити цинк у потребним количинама.
Пошто је већ унета велика доза азотних ђубрива и биљке су престале да расту, а листови су постали деформисани и крути, не сме се дозволити да се таква грешка понови и следеће вегетације. У наредној години дозу амонијумских ђубрива ваља смањити или их потпуно заменити органским хранивима (зеленишна, пилећи стајњак, осока). Препоручују се и комплексна минерална и органоминерална ђубрива, која се уносе у земљиште, у зону корена.
– Парадајз, затрован азотом, којег тренутно у земљишту мањка, у тој вегетацији треба третирати раствором водотопивих ђубрива, применити их фолијарно и брзо надокнадити мањак хранива преко листа, и тиме нормализовати усвајање свих хранљивих елемента – препоручује инж. Радић. – Затим, ваља довести у равнотежу све супстанце у земљишту, спроводећи благу прихрану натријум-нитратом или калцијум-нитратом. Од вишка азота може да страда и друго поврће, првенствено краставац.
