Количине хранљивих материја у биљној маси зависи од фазе развића биљака вишегодишњих влатастих трава и лептирњача, наиме моменат највећих приноса хранљивих јединица по хектару (сварљивих протеина), не подудара се са моментом у коме се остварују
највећи приноси суве материје. Оптимално време скидања првог откоса је у фази када најдоминантнија врста трава почне да класа. Када су у питању смеше у којима преовлађују лептирњаче, онда се први откос скида када ове врсте почну да образују пупољке. Тако се обезбеђује добијање највећих количина суве материје по јединици површине, која по квалитету у лишћа појединих биљних врста. Код ниских врста вишегодишњих влатастих трава, код којих је већина лишћараспоређена ближе површини земљишта, највећа маса се налази у приземном слоју травног покривача на висини од 7 до 10 цм. Код високих биљака количина лишћа у приземном слоју јемања, али се ипак знатан део лишћа ових врста образује на висини од 10 цм од површине земље.
Осим смањивања приноса, високо искоришћавање проузрокује и знатан губитак хранљивих материја, нарочито беланчевине, јер приземно лишће које је најбогатије беланчевинама остане у неискоришћеном слоју, па тако у слоју од 10цм изнад земље може остати до 50%беланчевина, поготову када се ради о травњаку са ниским врстама трава.
Међутим, није добро ни сувише ниско искоришћавање травњака косидбом или испашом, у том случају се слаби способност поновог раста(регенерације) биљака. Штетне последице настају због одстрањивања приземних делова биљака који садрже знатне количине резервих хранљивих материја, услед чега наступа исцрпљивање биљака. Такође, потпуним одстрањивањем лишћа онемогућују се процеси фотосинтезе, тако да је исхрана нових изданака упућена само нарезервне материје нагомилане у кореновима биљака.
Последица наведених појава је слабије избијање нових изданака и њихов спорији пораст, услед чега опада и принос.
Љубодраг Пантелић, дипл.инж.
