ВОДИ ЛИ ВИНСКИ ПУТ СРБИЈЕ ПРЕКО ОРГАНСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Уз нешто српског ината, а захваљујући пре свега упорности и креативности својих виноградара и винара, Србија је последњих година у знатној мери вратила углед некадашњој винској традицији. Наравно да то није довољно, али повратак опробаним старим сортама и природном узгоју лозе, уз традиционалну производњу вина, јесте органски пут. Србија под виновом лозом има око 22.000 хектара, а реално би могла да повећа засаде на 80.000 хектара. Колико је тачно покривено органским виноградима не може се са сигурношћу тврдити, али се претпоставља да је реч о површини од 500 до 800 хектара.
Органска производња вина је и у Европи и свету у великој експанзији, док је отворено питање да ли и вински пут Србије води преко органске производње. Интересовање је знатно порасло последњих година и код нас, али за сада има свега четири произвођача с органским сертификатима. Пре две године захтеве је поднело још њих пет и раде на томе да конвенционални начин обраде лозе замене органским. Главни циљ је да се без хемикалија оствари биолошка разноврсност тако да се виноград не копа, не оре, не фрезује, него се користи природа и да се, уз помоћ биљака које ту расту и које виноградари посаде, привуку корисни инсекти који ће да униште штеточине без употребе хемикалија.
Панонији и регенту не треба хемија
Међу онима који органску произовдњу виде као будућност је Винарија „Плавинци“ у селу Заклопача, у општини Гроцка, која припада Београдском виноградарском рејону и Грочанском виногорју, и Винарија „Император“ у Раковцу која истиче да је прва у Србији ималa сертификовано органско вино и прва започела биодинамичку производњу грожђа на јужним падинама Фрушке горе. Дакле, за ову причу, битно је да се вино ствара по органским принципима и од органски произведеног грожђа.
Која је разлика између органског и конвенционалног вина можете прочитати у наставку текста
