Пише: Светлана Мујановић
У пролеће на младим изданцима или једногодишњим гранчицама примећују се црвенкасте повреде које су „центриране“ око рана насталих после резидбе или од мраза и других механичких оштећења. Оне касније обично прерастају у рак-ране. На кори стабала и гранама јабуке се, и без резидбе, а најчешће као последица повреде, прво створе мање, угнуте пеге које се шире, захватају здраве делове коре и дрвета. У даљем току развоја болести, оболела места поцрне и распадају се, стварајући дубоке ране, оивичене израслинама, односно, на старијим гранама се рак-ране удубљују те се око повреде праве концентрични кругови, сваке године све дубљи и све бројнији. Биљка настоји да, стварањем калусног ткива, такве ране затвори, али, како то обично не успева, болест продире дубоко у ткиво, ране се повећавају па се гране, а понекад и комплетна стабла суше. Рак-ране настају као последица „рада“ гљиве Nectria galligena, а ако се њено ширење не спречи, штете могу бити велике.
Оваква стабла не треба препустити апетиту гљиве, већ се ваља ухватити у коштац с њом. Истина, ова борба је прилично тешка и дуга. Због нектрије би требало сваке године, одмах после резидбе, све воћке превентивно заштитити неким од фунгицида на бази бакра који у том случају стварају пестицидни филм преко рана и тако их штите од свих нових инфекција. А резидбом би ваљало да се крошња просветли и прозрачи, да се уклоне све гране из средине круне и оне које се додирују и укрштају.
Уколико се гљива већ уселила у засад и на воћкама направила рак-ране, сузбијање се спроводи интензивном резидбом којом се уклањају све гране са знацима болести. Одрезане, заражене гране се одмах износе из воћњака и спаљују, а рак-ране и пресеци премазују пастом, направљеном од фунгицида на бази бакра. Код осетљивих сорти, какве су гала, braeburn, јонаголд, golden delicious, пинова, фуџи, треба избегавати оштру резидбу којом ће се избацивати дебље гране и правити већи пресеци, а прскање фунгицидима на бази бакра ваља поновити и у пролеће. Непосредно после бербе, такве воћке ваља опет опрскати бакарним фунгицидом, а током топлих и кишних јесени препоручују се и два прскања оваквим препаратима. Важна карика у превентивној заштити воћки, посебно осетљивих сорти, је да се засади не ђубре обилно азотом. Још једном подсећамо на то да је, од директних мера, најважније правовремено одстрањивање заражених делова воћака, и то тестером и маказама, а не ножем.
