„Јесен стиже, дуњо моја…“ стихови су песме који се уз милозвуке тамбурица са оближњих салаша протежу непрегледном војвођанском равницом у хладним јесењим и зимским ноћима, у некима будећи сету, а у другима успомене док мирис свеже убраних дуња враћа у детињство, у време безбрижности, смеха и радости. А када неко Ненаду Чавићу из Зрењанина помене дуњу, тај рајски плод боје сувога злата, он се, како каже, сети Војводине, родне и плодне, китникеза, слатког, домаћег пекмеза и пите од дуња, као и надалеко цењене дуњеваче. Овај млади човек целог живота сања да има свој салаш. Пуних девет година тражио је погодно место за њега. Знао је само да он мора бити или крај пута од Зрењанина ка Београду, или од Зрењанина ка Новом Саду. И након безмало деценије трагања, између банатских села Стајићево и Перлез, открио је свој рај. Почело је остварење дечачког сна.
– Мој труд је коначно уродио плодом. У Банату је све равно баш као у песми – “равно, нигде брда, све је равно…“. Како кажу наше комшије Кикинђани, једина планина је лудаја. Али, пронашао сам земљиште које се налази на узвишењу. На њему је била викендица. Довео сам архитекту да погледа парцелу чија дужина је 400, а ширина 33 метра. Желео сам да чујем његово мишљење о томе да ли је она погодна за салаш. Рекао ми је да човеку који је ово место продавао понудим дупло више новца од суме коју тражи јер са њега поглед лети преко Царске баре па све до Фрушке горе. Највеће откриће било је 27 стабала дуња старих 60 година. По њима је овај салаш и добио име, „Код старе дуње“ – почиње своју причу Чавић.
ПОДРУМ ЗА ВИНА ОД АУТОХТОНИХ СОРТИ ГРОЖЂА
Ако се ракија од дуња пије пре јела, уз јело ваља попити чашу лепог вина. Због тога се испод салаша налази вински подрум површине 40 квадратних метара, у којем може да борави око 40 људи. Идеја је да у њему буду презентована вина из ове регије. У току су преговори са винарима из оближњег Араца, али и других села. Са традиционалном војвођанском храном најбоље се слажу вина произведена од аутохтоних сорти грожђа. Али, тај део Ненадовог сна оставићемо за неку другу причу, као и део о вожњи фијакерима у које су упрегнути липицанери, од салаша „Код старе дуње“, преко њива и атарских путева до скривених лепота Царске баре.
Слатко, пекмез и дуњевача
Наш саговорник каже да је човек који воли изазове. Многи пријатељи су му говорили да је узео превелик залогај, да на закоровљеној и у шипражје зараслој њиви тешко да може нешто да направи. Али, њега је водио сан и – мирис дуња. Месец дана су машине крчиле ово место. Тек тада су брежуљак и урушена кућица стидљиво извирили из банатске равнице. Сада на том месту поносно стоји салаш погледајући у небо у ишчекивању да га окупају или сунчеви зраци или киша. И старе дуње су се пролетос окитиле мноштвом белих и ружичастих цветова. Током лета они су се преобратили у крупне и мирисне жуте плодове. Како традиција налаже, дуње се сада налазе на свим креденцима и прозорима. Од њих је већ скувано слатко, по старом, банатском рецепту. Куваће се и домаћи пекмез. А заједно са домаћином и запосленима у једној дестилерији, гости ће моћи да учествују у печењу ракије, на начин како су то радили наши прадедови.
– На салашу ћемо служити само домаће пекмезе које ћемо овде кувати. У томе ће нам помоћи жене из околних села које су окупљене у удружења за неговање традиције и које чувају рецепте својих мајки и бака. Волим Војводину, посебно овај део Баната, и битно ми је да салаш буде аутентичан, јер је 70 одсто наших гостију из Београда, Панчева, Новог Сада. Они беже од свега што је урбано, беже од асфалта и бетона. Опије их овде ваздух, зеленило, околне њиве, мирис домаће хране. Иза салаша направили смо игралиште. Желимо да деца, властитим рукама уберу воће, баш као што су то некада радила деца на слашима – објашњава Ненад Чавић.
Весело и шарено салашарско двориште
А да се он озбиљно „заразио“ салашарским животом потврђује и његов план да овде региструје пољопривредно газдинство. Жели да засади још дуња, али и другог воћа. За сада су своје место у воћњаку пронашле саднице кајсије, трешње и вишње. На делу њиве иза салаша планира да узгаја поврће у складу с органским принципима. Идеја је много, али, ваља ићи корак по корак. Руководећи се препорукама ЕУ да се Србија што више оријентише ка сеоском туризму, настоји да направи нешто што је другачије у односу на досадашњу понуду. Жели да људе изведе у природу.
– Ја сам дете сиромашних родитеља. Увек смо се радовали одласцима на село. Све што се сада налази на салашу је оно што сам волео на селу. Због тога желим да овде имамо и домаће животиње и своје воће и поврће и храну припремљену на старински начин. Желим да покажем да храна може да се произведе без хемије која се сада много користи у пољопривреди, да људима можемо да кажемо да смо дуњу или парадајз убрали баш на овом месту. Већ сам разговарао са произвођачима органског поврћа у жељи да оно што ми не произведемо, купујемо од њих. Они су ми објаснили да органска производња није јако компликована, потребна је само велика жеља и упорност. Најтежи задатак биће ми да људима објасним због чега килограм нпр. органског спанаћа не кошта 100 већ 400 динара – са нескривеним жаром прича наш домаћин.
Имање се не може звати салаш ако на њему нема животиња. Тренутно „Код старе дуње“ има јагањаца, кучића и мачића. Чека се долазак мађарског пулина јер неко мора да чува украсне коке, морке, гуске и патке које ће овде пронаћи свој дом. Биће то весело и шарено двориште.
Ал’ се некад добро јело, баш…
Када се говори о гастрономској понуди овог салаша, доручак или фруштук, како то Лале кажу, не може проћи без погачица са чварцима и паштете од чварака. За ручак се често припрема тзв. чобанац, паприкаш од овчијег меса, који овде кувају по рецепту кувара из Меленаца, села надомак Зрењанина, који су га и прославили. Трпеза се не може замислити без гулаша од различитих врста меса. Петак је резервисан за рибље специјалитете од ечанског или тиског шарана. Ручак викендом обавезно почиње морчијом супом, са резанцима руком мешеним. Незаобилазни слаткиши су китникез, насуво и штрудла с маком. Све се припрема на старински начин, попут кромпира „у чакширама“ који је замирисао док смо ми били на салашу. Али, за испуњење жеља гостију користе се савремене технологије. Гости се путем Инстаграма и Фејсбука изјашњавају шта би желели да једу и често јеловник бива прилагођен њиховим жељама.
А да се некада доборо јело, баш… гости ће моћи да се увере на свињокољу који ће на овом салашу бити организован 29. новембра. Правиће се разне ђаконије, чварци, беле и црвене кобасице, шваргле, а све од мангулица.
Ј. Бајшански
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
