Jabukovo sirće se upotrebljava kao lek i za prevenciju mnogih bolesti već stotinama godina. U vreme Hipokrata, koristilo se za lečenje mnogih oboljenja. Egipatska kraljica Nefertiti održavala je lepotu kupkama kojima se dodavalo jabukovo sirće. Tokom američkog Građanskog rata, primenjivalo se kao antiseptik.
Jabuka, kao glavni sastojak ovog sirćeta, ima izvanredna nutritivna svojstva i poznata je kao izrazito zdravo voće. Sadrži mnoge vitamine i minerale, kao što su pektin, beta-karoten, kalcijum, gvožđe, fosfor i kalijum. Osim toga, odličan je izvor enzima i aminokiselina. Obiluje vitaminima, organskim kiselinama, flavonoidima i polifenolima. Jabukovo sirće je izvanredno sredstvo za detoksikaciju organizma. Razbija naslage masti i sluzi u telu i na taj način poboljšava zdravlje jetre, bubrega i drugih organa. Kalijum blagotvorno deluje na srce i smanjuje rizik od visokog krvnog pritiska. Neutrališe patogene bakterije i otrovne materije, koje se unose u organizam hranom. Pektin podstiče varenje i rad creva. Istraživanja su pokazala da može da se koristi za prevenciju i lečenje karcinoma, jer sprečava rast ćelija raka. Stabilizuje nivo šećera u krvi.
Domaće, sirovo jabukovo sirće prilikom pripreme zadržava vredne vitamine, probiotike i enzime, koji se inače uništavaju grejanjem u toku procesa proizvodnje pasterizovanog sirćeta.
Potrebni sastojci i oprema:
– pet velikih jabuka ili deset jabukovih kora,
– filtrirana ili prokuvana i ohlađena voda,
– jedna šoljica meda ili pola šoljice šećera,
– jedna tegla od dva litra,
– pamučna gaza,
– čvrsta plastična gumica.
Priprema: jabuke se operu i narežu na manje komade. Tegla se pre upotrebe dobro opere i steriliše i u nju se stave narezane jabuke ili kore. Nikako ne bi trebalo koristiti posude od nerđajućeg čelika ili bilo kakvih metala umesto staklenih tegli, jer sirće može iz njih da „izvuče“ teške metale i kancerogeni nikal. Jabuke moraju da ispune barem polovinu tegle. Zatim, u nju se sipa voda tako da prekrije jabuke, a da ostane oko 5 do 6 centimetara do vrha. U to se umeša med ili šećer, dok se potpuno ne rastopi. Tegla se pokrije pamučnom gazom, koja se pričvrsti plastičnom gumicom i ostavi se na toplom i tamnom mestu nedelju do dve dana, a smesa se meša jednom ili dva puta dnevno. Kada šećer počne da fermentiše u alkohol, na površini se pojavljuju mehurići i oseti se osoben miris. Nedelju dana posle, kada komadi jabuke počnu da se spuštaju na dno tegle i oseti se miris alkohola, tečnost se procedi, a komadi ili kore se odbace i tečnost se vraća u opranu i očišćenu teglu. Ona se pokriva istom gazom koja se pričvršćuje gumicom i opet se odlaže na tamno i toplo mesto na tri do četiri nedelje, da bi se alkohol pretvorio u kiselinu uz pomoć dobrih bakterija. Povremeno se smesa promeša. Normalno je da se na dnu tegle stvori talog, a na površini beli sloj, tzv. sirćetna matica. Na nju može da se sipa vino radi dobijanja izvrsnog vinskog sirćeta. Preporučuje se da se sirće povremeno proba, da bi se ocenila jačina kiselosti. Ako je kiselost zadovoljavajuća, još jednom se procedi i izlije u manje tegle s čepom. Ako i posle tri nedelje nije dovoljno kiselo, sirće se ostavlja još nedelju dana. U slučaju da postane izrazito kiselo, procedi se i razredi s malo vode, po ukusu.
Ovako pripremljeno sirće može da traje godinama, ako se čuva na tamnom mestu. Ukoliko se na površini posle dužeg stajanja opet napravi beli sloj, jednostavno se ukloni, a sirće procedi. Osim u kuhinji, može da se koristi u kupkama za detoksikaciju kože, kao i u oblozima za ublažavanje povreda i modrica. Jabukovo sirće, spremljeno u manje staklene boce i dobro začepljeno, vrlo dobro se drži godinama.
M. Volčević
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
