Без чеснице, али уз богату гозбу
Русини су у Војводини присутни више од 280 година. За то време уз свој матерњи језик сачували су своје обичаје, своју кухињу. Како они славе Бадњи дан и Божић за Добро јутро је причао Жељко Ковач из Руског Крстура, представник савета Русина.
– Наша традиционална јела за Бадњи дан се мало разликују од већинског народа, али та различитост је одлика свих нас који живимо у Војводини. Русини су присутни у Војводини више од 280 година и ми у Руском Крстуру Божић славимо по Грегоријанском (новом) календару, а Русини који живе Куцури, Ђурђеву у Срему, они славе по Јулијанском (старом) календару. Обичају су нам свима исти, поготово за Бадње вече. Од ујутро се пости, једу се капушћаники, то је тесто од брашна, соли и воде, које се прави са киселим купусом и пече се на уљу.
Свечана вечара је у пет увече, спрема се риба, пиринач и кромпир и све заједно се пече, уз неку киселу салату. Као посластица су на менију бабаљки, такође тесто само од воде и брашна, које се стави у воду да би се намочило и после тога се стави шећер и мак. Посластица која се једе после вечере. За разлику од православних ми немамо чесницу за Божић, већ те наше специјалитете.
Као и Русини у Српском Крстуру и Банатски Пољаци из Остојићева, општина Чока, углавном Божић одржавају тако што Бадње вече деца иду у цркву, коринђају по комшилуку.
– Од хране кувамо постан пасуљ на води, насуво са маком, затим једемо меда, разне ђаконије. Деца после цркве, отпевјау божићне песме (коринађају) и дођу. Једу се мед и ораси. За сам Божић имамо колач у који се ставља суво грожђе, мало лимуна. Уноси се слама испод стола – рекла је представница Пољака из Остојићева.
Коринђање
Ко је имао ту привилегију да присуствује коринђању, могао је да чује прелепе, духовите дечје песмице, којима од онога на чија су врата дошли, траже слаткише и поклоне. У групама иду од куће до куће, држећи у рукама кесе у којима скупљају дарове, певајући:
„Ја сам мали коринђаш Дај ми газда шта имаш“…
