Краставац се може гајити у пролећној и летњој сетви. Добри резултати се постижу ако се расад краставаца почиње производити месец дана пре сађења на стално место. Ограничење је то што је корен краставца осетљив на оштећења, па мора да се за расад сади, или у хранљиве коцке, или у саксије. Када се развију четри листа на биљци, приступа се сађењу. Нека истраживања показују да се садњом краставаца из расада постиже бољи принос, а према другим истраживањима, краставци из расада доспевају раније за бербу у односу на оне који су сејани директном сетвом.
Кад краставац крене с развојем, уклањају се прве гране које се почну развијати као и првих неколико цветова. На тај начин ће се биљка боље развити и у каснијем периоду ће дати боље резултате, јер се није у првој фази после сађења расада превише исцрпела. Да би се омогућила ранија берба, свеже посађене краставце можемо покрити агротекстилом или заштитити ниским тунелима. На овај начин се штите од мраза и у старту боље напредују.
Када пређе висину од 30 цм, биљка почиње да се повија да би полегла. У тој фази, ако се сади уз ослонац, потребно је биљку причврстити и тако усмерити њен раст. У току раста је потребно још неколико пута поновити везивање краставца, јер се он не може сам добро ухватити за мрежу.
Припрема расада
Како је краставцима потребна топлота да би никли и добро се развијали, на овим просторима се углавном прво производе као расад. Мразеви се могу појавити доста касно у пролеће па би се сетвом дирекно у земљу изгубило много времена. Производњом расада се постиже да је краставац већ доста развијен у периоду када температура земље дође до пожељних 18 ºЦ.
Када почиње производња расада, температура у заштићеном простору треба да буде око 27 ºC одмах након убацивања семена, и то се држи два или три дана. Након ницања краставаца, уводи се нови режим – да је преко дана 21 ºC, а да се температура ноћу држи на око 19 ºC. Температура никако не треба да пређе 27 ºC, колико је потребно само док семе не никне. У случају да пређе ту температуту, мора се обезбедити проветравање, да би се она снизила.
Расад се прво производи у контејнерима који имају поља пречника 4 цм, а кад се мало развију, пребацују се у саксије пречника 10 цм. У већим саксијама остају све док се не посаде у земљу. Расад је спреман за пресађивање када достигне висину око 20 цм и до 6 листова (минимално 4 листа), те је потребно тако планирати да се до те фазе дође када је земљиште за узгој довољно загрејано.
Садња краставаца у пластенику увек се одради с припремљеним расадом, где су младе биљке већ добро формиране. У земљу се убацује и комплетна земља (супстрат) из саксије, пошто су краставци осетљиви на пресађивање.
У фази када се производи расад може да се одради и калемљење краставаца. Овом радњом се омогућава да биљка може да расте на подлози која је отпорнија на мразеве и на проблеме који се јављају на корену и врату корена. Да би се калемљење расада могло урадити на квалитетан начин, потребно је да обе биљке буду приближно истог пречника. Спајање при калемљењу краставаца се обавља језичастим саставом и потребно око 8 дана да биљке срасту.
Р.Д.Ј.
