Текст: Зорица Драгојевић
Жамор градских улица, брзи начин живота, гужву и буку Милена Марић је пре седам година заменила миром села, лепотом ваљевских планина, чистом природом. Са собом је у Пецку, родно село свога оца, повела и супруга Игора и четворо деце. Сигурну садашњост заменили су неизвесном будућношћу и ни у једном тренутку се нису покајали. Уместо осмочасовног радног времена у скученим, задимљеним просторијама, раде када желе и када посла има у најлепшој отвореној канцеларији на свету – природи. Скупљају биље, корење, праве тинктуре и капи и живе здраво, упркос свеопштем корона хаосу који нас је захватио.
– Травар сам постала захваљујући оцу који је знао сваку травку и сваку њену лековиту намену. Често сам с њим шетала по ваљевским планинама и учила како се лечи природом. Међутим, када сам се удала и почела да радим у Београду, престала сам тиме да се бавим. Родила сам четворо деце, запоставила своје знање и посветила се животу у граду. Деца су расла и одлазила на село, уживала у свему у чему сам и ја уживала са својим оцем, учила од њега и дала ми идеју да се вратим. Да поново будем оно што сам некад била. Травар, фитотерапеут, да помажем својим знањем чистим леком из природе – присећа се Милена тренутка у ком је продисала, захватила воду с извора здравља и кренула у нови живот. Од тог тренутка прошло је седам лета, ево и седма јесен, доба које ова вредна траварка обожава.
Свака шетња посебан доживљај
– За мене је свака јесења шетња по природи посебан доживљај, због невероватне разноликости боја: нијансе сувог лишћа, зреле бобице и плодови, гљиве… Најчешће посећујемо Соколске планине, Бобију и Медведник. Тај део западне Србије веома је богат водом. Има доста извора, потока и речица, што нарочито ценимо за време суше, каква је била овог лета – каже Милена.
По њеним речима, ово богатство вода јако је битно за једног травара који у јесен прикупља зреле плодове, семенке и корење, остављајући увек довољно природи, како би се обновила.
– За травара, јесен је време прикупљања зрелих плодова, семенки и корења. Дивљи кестен, шипак, дрењина, глог и клека углавном су свима познати. Прикупљамо их тако што природи и њеним станарима увек оставимо бар трећину. Оно што је људима изгледа мање познато, јесте да хмељ такође самоникло расте код нас. Често се може видети дрво обрасло овом пузавицом, која у јесен постаје упадљива због мноштва шишаркица. „Атракција“ су и семенке од сикавице и жутог ноћурка, такође распрострањене у природи. То су биљке које расту до 2 метра у нимало атрактивном коровском окружењу. Вадимо корење чичка, маслачка, цикорије, омана и гавеза – набраја Милена.
Додаје да је и сам боравак у природи, шетња и брање плодова један вид оздрављења. И за тело и за душу.
Тинктуре од 70 биљака, плус конопља
– Ми правимо тинктуре од око 70 врста биљака. Њиховим комбиновањем настају биљне капи за најразличитије намене. Определили смо се за овај начин, јер су капи далеко лакше за употребу од чаја. Омиљене јесење су „џигер капи“, за чишћење и регенерацију јетре. То бих препоручила и потпуно здравој особи за пролећни и јесењи детокс, да помогнемо својој јетри да што боље ради. Ту су биљке сикавица, чичак, жалфија, петровац, руса, пречица и маслачак. Имамо и „имуно капи“ за децу које, поред коприве, душице и раставића, садрже још боквицу, вранилову траву, маслачак и лист купине. Посебне капи, само од вранилове траве, цела су наша породична апотека кад идемо на пут – објашњава.
Ипак једна, по Милени јако лековита биљка, неоправдано је скрајнута, заборављена и избачена из употребе.
– Индустријска конопља је фантастична вишенаменска биљка, која је заборављена и замењена неким модернијим и комерцијалнијим сировинама. Некада је свако сеоско домаћинство гајило конопљу, као и пшеницу и кукуруз. Вишеструко је лековита, од њеног листа, цвета и семена се праве чајеви и биљне капи. Од семена се добија уље и безглутенско брашно. Стабљика одређеном прерадом даје тканину, папир, одличан грађевински материјал и изолацију. Добра је и као висококалорично гориво које нам изнова расте сваке године, јер је реч о једногодишњој биљци. Податак који је на мене оставио најјачи утисак јесте да конопља даје четири пута више кисеоника него шума. Зашто да обарамо рекорде у загађености ваздуха кад постоји природан филтер, само га треба посејати? Ми смо је ове године први пут сејали, да научимо и практично како се користи. Жеља нам је да конопљом заокружимо целу причу о лековитом биљу – нада се Милена.
Задовољна животним избором
Идеја њене породице јесте да се у догледно време преселе на село за стално. Ту, у Пецкој, на прадедовском огњишту, они ће дићи своје, обновиће стару кућу, окопати земљу, обрати воћњак. Живот у граду замениће сасвим занимљивим и живљим животом на селу.
– У селу, ако временске прилике дозвољавају, увек имате посла. Супругу и мени то савршено одговара, јер волимо да што више времена проводимо напољу. Прикупљамо поврће и воће за зимницу, вино и ракију – наставља своју породичну причу.
Изразито лековит еликсир којим су одушевљени је и домаће купиново вино, у које стављају лековито биље (невен, хајдучка трава, коприва, раставић, купина, трава ива…) и бобице клеке и глога.
Лепота божија је кад за обављање неког већег посла скупите мобу. У веселом друштву посао одлично напредује. Чак и кад раде, људи на селу друже се више него они у граду. Сви послови се обично обављају напољу, што је већ пола здравља. Непроцењиво је кад човек сам себи организује дан. Што се нас тиче, тај живот има све предности у односу на градски – задовољна животним избором, закључила је Милена Марић.
Травка за сваку бољку
– Боравак у природи, шетња кроз шуму и кретање уопште, неопходни су за здравље. Добро би било користити бели лук или сремуш у исхрани већ богатој воћем и поврћем. За јачање организма, као и за лакши пролазак кроз све зимске болести, комбинација коприве, раставића и мајчине душице је идеална. Могу да је користе и деца и одрасли. Ако је већ дошло до прехладе или неке инфекције, предлажем чисту вранилову траву неколико дана. То је врста дивљег оригана која расте на нашим просторима, такође је погодна за децу – каже Милена.
Комбинација за опоравак после короне
Милена ништа не препушта случају. Иако је цела њена породица одолела налету корона вируса, има препоруку за оне који су вирус прележали и желели би да опораве организам и подигну имунитет.
– Свака ситуација је прилика за ново учење, па тако и корона – каже наша саговорница. – Сада већ имамо неко искуство и повратне информације од људи који су прележали корону, а опоравак је био тежи и спорији. Волим да мало детаљније поразговарам с неким пре него што склопим биљну комбинацију која је најбоља за његово стање. Нека општа препорука би била: сикавица, жути ноћурак, глог, дивљи кестен и невен – биљке које од давнина лече и чија је употреба и у званичној фармацеутској индустрији велика.
