МАЛА ПЧЕЛАРСКА ШКОЛА ДОБРОГ ЈУТРА (62)
Пчелари често не разумеју понашања, како матице, тако и целе пчелиње заједнице, па их објашњавају деловањем феромона. Да, они јесу чест узрок, али – шта су заправо феромони и каква је њихова улога у животу ових племенитих инсеката?
Сам назив феромон изведен је из грчких речи „пхереин” што значи преношење и „хормон” што значи побуђивање. За разлику од хормона, који се излучују и делују искључиво у унутрашњости организма, феромони су хемијска једињења која луче животиње и изазивају физиолошке промене или промене у њиховом понашању, делујући и на друге организме припадника исте врсте. Зато морају да буду веома селективни, да делују само на припаднике те врсте, али и делотворни како би се занемарљиво малом количином постигло потребно дејство.
Стражарице обележавају непријатеље
Сви феромони се могу разврстати у четири групе. То су сексуални, алармни, агрегациони и дисперзиони. Можда и сувише стручно речено, па да појаснимо. Сексуалне излучују јединке једног пола, са циљем привлачења потенцијалног партнера на већој удаљености. Алармни активирају одбрамбени механизам, агрегациони привлаче чланове заједнице да се групишу, најчешће ради одбране, док их дисперзиони одбијају. Тиме омогућавају најбољу распоређеност јединки, како у случају опасности тако и без ње, ради оптималног запоседања животног простора.
Феромоне излучују жлезде, и то предњечељусна или мандибуларна, Насановљева, Кожевниковљева, тергитне, стопалне и воштане, али и ректум код матице, мембрана у корену жаоке радилица и пчелиње легло.
Централни феромон пчелиње заједнице потиче из предњечељусне жлезде матица. То је у основи смеша двеју киселина, 9-ОДА и 9-ХАД и још низа других једињења. Она спречава друштво да започне изградњу матичњака, окупља радилице око легла и током ројења одржава их у групи. Стално додиривање матице од стране пратиља преноси феромон и омогућава ове ефекте. Уочено је његово појачано излучивање с пролећа у време спаривања и ројења те се сматра да има и сексуалну улогу. Трутови могу да осете овај феромон на удаљености и преко педесет метара.
Код стражарица ова жлезда лучи 2-хептанон веома израженог мириса са алармном улогом. Он подстиче пчеле на одбрану обележавајући непријатеља. Излетнице такође луче исти феромон, али из другог разлога, да би њиме обележиле биље које не меди, ако је у јачој концентрацији, док блажа концентрација означава добре медоноше.
Сигнали за ројење, оријентацију, препознавање
Насановљева жлезда се налази на седмом тергиту стомачног дела пчеле и често се назива мирисна жлезда с обзиром на изражени мирис феромона. Његов састав је сложен и заснован је на алдехидима и алкохолима. Улога му је различита. Приликом ројења омогућава брзо окупљање роја око матице, док у медобрању служи сабирачицама да се оријентишу према извору хране или воде. Да би се боље ширио, пчеле избацују жлезду и лепезањем крила шире феромон.
Кожевниковљева жлезда оплођених матица излучује феромоне до старости од годину дана, стварајући феромоне који су изузетно привлачни за радилице, након чега долази до дегенерације. Претпоставља се да је то један од разлога због чега се у интензивној апитехнологији матице до ове старости показују као високо продуктивне. Код радилица ова жлезда ствара интензивни алармни феромон кога највећим делом чини изопентилацетат, чак и до седамдесет пута јачег дејства од 2-хептанона.
Стомачне тергитне жлезде матица излучују феромоне који директним контактом преносе радилицама и омогућавају им да препознају своју матицу. Они спречавају развој јајника радилица, а одсуство феромона активира изградњу матичњака. Да би се спречило отпочињање матичњака потребно је да на саћу буде присутан и феромон стопалних жлезда. То је уљаста течност коју матица оставља за собом као траг од јастучића на стопалима. И радилице имају ове жлезде, само што оне луче феромоне којима обележавају добре изворе нектара и полена, како би их друге пчеле лакше пронашле, али и улаз својег дома. Велика концентрација овог феромона олакшава проналажење правог лета кошнице.
Кад матица смирује радилице
Ради заштите од агресивности радилица, неоплођене матице избацују већу количину врло мирисног аналног секрета у коме је утврђено присуство материје која делује смирујуће на радилице и њено лучење престаје када се матица оплоди. Међутим, осим радилица и матица и трутови излучују феромоне у предњечељусним жлездама који их привлаче у групе на местима погодним за спаривалишта.
Сем у телима пчела, матица и трутова, сложена једињења су утврђена и у леглу. Радиличко легло поседује феромон сачињен од естара и десетак масних киселина ради подстицања хранитељица да се брину о њему стимулишући рад ждрелних жлезда. Изградњу и величину трутовског легла такође дефинишу специфични феромони. Нажалост, ове феромоне «нањуши» и пчелињи паразит гриња – вароа.
Искуство старих пчелара да доста изграђеног саћа у кошници у медобрању даје и добре приносе потврђено је анализом воска у коме је утврђен широк спектар хемијских једињења. Она су лако испарљива и подстичу нагон за сакупљање хране.
Пише: проф. Дејан Крецуљ
