И ове године десило нам се да је пао влажан и „тежак“ снег који се „лепи“ на воћнa стабла. У зависности од тога колико је нападало, може се десити да се на стаблима задржи велика количина снега. По правилу ово не би требало да представља опасност по стабла воћа, али постоје ситуације када може доћи до оштећења биљака.
Ако до снежних падавина дође у периоду када воће није у потпуности одбацило лисну масу, значајно се повећава површина на којој се снег задржава. Тада могу да се ломе мање гране, па чак и да се очене читаве рамене гране.
Нису све воћне врсте подједнако осетљиве на оптерећење снегом, а и сам узгојни облик битно утиче на могућа оштећења. Узгојни облици са централном вођицом су по правилу способнији да поднесу већи терет снежног покривача, док су они без централне вођице осетљивији на оптерећење снегом. И старост стабла прави разлику. Млађа стабла могу да издрже већи снежни покривач на себи. Старија стабла, поготово неких воћних врста (крушка, шљива) која су формирана без централне вођице (котласта круна) често бивају оштећена под теретом снежног покривача.
Произвођачи треба да обиђу своје засаде када падне влажан снег, поготово оне с којих није у потпуности опао лист, и евентуално отресу снег са воћака. Осим тога, јако је важно правилним избором времена примене појединих агротехничких мера омогућити биљкама да правовремено одбаце лист.
Агротехничке мере које могу продужити вегетацију, а самим тим и повећати ризик од оштећења тешким снегом су: касна примена азотних ђубрива, наводњавање до самог краја вегетације, примена изузетно великих количина минералних ђубрива. Неопходно је да примена свих агротехничких мера буде у оптималним роковима и с оптималним количинама (вода, ђубрива) да би биљке ушле на време у период зимског мировања па се на тај начин избегава опасност од задржавања лисне масе и значајно смањује ризик од оштећења снежним падавинама.
Данко Петровић, ПСС Крагујевац
