КАКО ТРОПСКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ УТИЧУ НА ВИНОВУ ЛОЗУ: Развијен корен природна одбрана од суше

Пише: Зорица Милосављевић

Врело, сушно лето, какво се периодично јавља попут овогодишњег, које је барем подручје Фрушке горе оставило без падавина окo месец и по дана, намеће питање како винова лоза подноси тропске температуре и да ли треба размишљати о промени сортимента, о чему се у одређеним стручним круговима у свету дискутује. Иако је познато је да је лоза отпорнија од осталих биљних врста на сушу, због тога што има добро развијен коренов систем и влагу може да црпи из дубљих слојева земље, она, као и друге биљке, трпи кад дуго нема падавина и у доброј мери од правовремене и праве реакције виноградара зависи да ли ће и какве последице да сноси.

– Биљке изнад 30 степени смањују активност и прелазе у стање мировања – каже управник Огледног добра за виноградарство Пољопривредног факултета у Новом Саду мастер инжењер фитомедицине Немања Брзаковић. – Ни њима не одговарају екстремно високе темепературе које премашују 40 степени Целзијусових, јер им успоравају метаболизам. Пријају им оне од 27, 28 степени. Истина, у оваквим годинама, заштита лозе је много лакша. До половине јула, барем у виноградима на нашем Огледном добру у Сремским Карловцима, обавили смо пет до шест третмана заштитним средствима, што је дупло мање него лане. У нормалним околностима тај број је између осам и 10. Може се рећи да ове године имамо климу као у Македонији и број прскања као у тој земљи. С производне стране ове екстремене температуре, генерално гледано, не погодују, не само лози, него свим биљкама, пошто у тим моментима заустављају развој.

 Код лозе, која је толерантнија и издржљивија од других врста на сушу, има разлике у томе која је боље подноси. У сваком случају, у бољој су позицији виногради у роду од пет година па надаље, који су у доброј кондицији и имају добро развијен корен. Ове године, према показатељима из факултетских винограда у Сремским Карловцима, половином јула, они нису показивали знаке суше на себи. Бобице су биле добро наливене, једре, пуне, а листови зелени, без жутих и сасушених делова.

– Проблеми су могли да настану тамо где је обављена интензивнија дефолијација, скинути листови с осунчане стане на појединим сортама, поготово белим – објашњава Брзаковић. – У таквим случајевима могле су се у том периоду развоја лозе приметити ожеготине. Генерално, црне сорте могу боље да подносе високе температуре и сунце, и у бити, њима и треба сунце да би у покожици накупиле све материје битне за настанак вина. Када су овакве године, виноградари треба да обрате пажњу на то када на ред дође друга дефолијација. Код сорти које понесу више но што је пожељно, да би се постигао квалитет, треба пажљиво скидати заперке у зони грожђа, евентуално са северне стране, где лоза није током целог дана осунчана, него у раним јутарњим и касним послеподневним сатима има сунца. Ако су редови оријентисани исток – запад па имамо страну која је с јужне стране осунчана током целог дана, не треба скидати превише листова и ако се скидају, код белих то не треба радити претерано.

Брзаковић указује на то да је ове године последице суше највише осетила овогодишња лоза, она која је у пролеће посађена, поготово зато што су стручњаци саветовали да се мало сачека са садњом, што се на крају испоставило да је била погрешна препорука.

– Пролеће је било хладно па су сви саветовали да се не креће превише рано, па је садња каснила 10 до 15 дана, уместо у првој, почела је у другој половини априла – истиче наш саговорник. – Виногради који су посађени половином маја су у незавидном положају. Већ сада има 10 одсто лозе која је „кренула“ из резеви у чокоту, пустила младе жилице, али није имала даље влаге да напредује. На парцелама где није обезбеђено заливање приметне су штете, а и где јесте примењивано, забележен је незадовољавајући пораст лозе. Упитно је да ли ће у таквим случајевима моћи да се оставе два окца која су потребна за следећу годину. Може то да се поправи ако у другом делу вегетације буде падавина. Ни на младој лози није у првој половини вегетације било болести, али ипак лакше ју је заштитити ако има падавина него у оваквим приликама, када не напредује због недостатка влаге. У односу на прошлу годину млада лоза је ове године у знатно горем положају. Ко је лане посадио имао је 100 одсто пријема и добро развијену лозу која је имала времена да сазри на јесен, чак и ако је касније посађена.

Проблем је још израженији, по Брзаковићевим речима, у малим виноградима у којима је изостала квалитетна припрема тла, из чега виноградари треба да извуку поуку. Он напомиње да ту има и мало и олакшавајућих околности за виноградаре које се огледају у томе да се субвенције, које су од великог значаја, дају од данас за сутра, па је тешко планирати садњу у септембру за догодине. Планска садња предвиђа припрему земљишта, а то подразумева између осталог, дубоко орање, захваљујући чему земљиште измрзава током зиме, и прикупља зимску влагу која је од непроцењивог значаја за младу лозу, поготово у сушним годинама. Када се у садњу крене неплански, нема времена да се земљиште припреми како то лози одговара и ти виногради после трпе.

Код нас су до пре 10 до 15 година црне сорте теже успевале да достигну максимум по сортним карактеристикама, јер биле су кишовитије године и јесени, па им је било теже да сазреју и добију тако квалитетна вина. Последњих 10 година, како лета постају топлија, јесени сувље, за црне сорте су код нас постали повољнији услови. Ако се настави овакав тренд и потпуно изгубимо јесен, добијаћемо све квалитетнија црвена вина и грожђе, зато што је њима потребно да период пред бербу буде подједнако леп и да дневне температуре у јесен буду од 25 до 30 степени, а ноћне да падају између 10, 12 и 15 степени, како би се развио ароматски комплекс, неопходан за комплексна вина – наглашава Немања Брзаковић.

За разлику од лозе на коју температуре око 40 степени Целзијусових још увек не утичу тако да се мора прибећи неким драстичним мерама, власници винограда морали су да промене организацију рада под таквим условима. Да би избегли рад на отвореном у најтоплијем делу дана, с послом се креће у раним јутaрњим сатима, прави пауза и наставља када сунце смањеним интенизитетом греје.

Суша, напомиње Брзаковић, није проблематична у другом делу вегетације. Овог пута она је рано почела. Када су све биљке у наjвећем порасту и највише влаге им треба, десила се суша. Последице суше код ратарских култура одмах ће бити видљиве, а код воћа и у виноградарству касније. Може се десити да лоза неће имати довољно хране и снаге да формира квалитетна окца и цвасти за наредну годину, па је могуће очекивати да следеће године принос буде мањи, а у току зиме, ако буде јака, могло би да дође чак и до измрзавања, ако се не спреми квалитетно за зиму.

Надокнађен стартни заостанак

У јуну, најкишовитијем месецу у години у Србији, с просеком од 90мм падавина, ове године је на подручју Карловаца и околине пало свега 26 -27мм кише. Осим тога, у јуну је температура била четири степена изнад просека.

– Крај зиме и почетак пролећа били су хладнији. У односу на вишегодишњи просек, лоза је због тога касније кренула. До 10. јуна је деловало да ће вегетација каснити 10 до 15 дана, у зависности од локалитета. Када су кренуле врућине, без падавина, до краја јуна је лоза успела да надокнади заостатак с почетка вегетације. У првом делу вегетације ове године било је киша, али не претерано. Штавише, бивало је да неколико дана киши па наступи суво време, што је омогућавало улазак у винограде и обављање заштитних мера. Ко је на почетку урадио прва два – три третмана, није имао пламењачу, нити касније црну трулеж. И процес цветања је протекао уз оптималне температуре, није било одбацивања цветова, влажност ваздуха идеална, јако добро опрашивање, заметање бобица такође. Ова година, по ономе како је то у јулу изгледало, могла би да буде родна. О квалитету је било рано говорити – закључио је Немања Брзаковић.