Насловна ДОБРО ЈУТРО ЧАСОПИС Kako u kućnim uslovima da proverite klijavost semena

Kako u kućnim uslovima da proverite klijavost semena

752

Nije uvek moguće isplanirati količinu semena povrća koje vam je potrebno, a kako je sortno seme prilično skupo, ono što ostane od sadnje, povrtari sačuvaju za sledeću sezonu. Takvo seme jeste selekcionisano, ali stajanjem gubi određeni procenat klijavosti.

U novoj sezoni bi trebalo proveriti kvalitet tog semena, a to se može učiniti i bez skupe opreme u laboratorijama. Dovoljno je osloniti se na iskustva predaka.

Ono što je loše – isplivaće

Najbrži test je potapanje semena u rastvor kalijum-permanganata, ili obične, kuhinjske soli. Klijavo će potonuti na dno, a šturo, mrtvo seme će isplivati na površinu.

Prvo se u posudi napravi blagi rastvor kuhinjske soli. Za seme krastavca, na primer, 30 grama soli se rastvori u litru vode, a za papriku, paradajz, patlidžan, kupus, pravi se rastvor od 50 grama soli u litru vode. U slani rastvor se potope semenke. Najjednostavnije je da se potopi 100 semenki i sačeka 10 do 15 minuta. Štura zrna se pokupe i prebroje i lako izračuna klijavost. Klijave semenke, one što su ostale na dnu, pokupe se, dobro isperu u nekoliko voda, prosuše i tek tada mogu da se seju.

Foto: seedtocrop.net

Klijavost tikvica i tikava se ispituje na drugi način. Suvo seme se položi u tankom sloju na ravnu površinu. Opet je zbog lakše računice najbolje odvojiti 100 semenki. Uzme se plastična flaša sa zatvaračem, dobro zatvori i protrlja. Flaša će se naelektrisati elektrostatičkim nabojem i dovoljno je da se njome pređe iznad semenki. Šture će se zalepiti na nju pa ćemo tako znati koliko ima klijavih zrna. Radi veće sigurnosti, potrebno je da se ovaj postupak ponovi u više navrata.

Salveta, vrećica i vlažna gaza

Sledeći korak u ovom poslu je ispitivanje zdravstvene ispravnosti semena. Nije dovoljno znati da li će seme klijati, već valja utvrditi kakve će se biljke iz njega razviti.

Za ovaj posao valja pripremiti „klijalište“. Uzme se parče sterilne gaze, potopi u ohlađenu prokuvanu vodu i raširi na tanjir. Preko nje se rasporedi deset semenki iz gomile sa klijavim. Sve se pokrije navlaženim papirnim ubrusom ili salvetom i smesti u polietilensku vrećicu koja ima rupice. Čuva se  na sobnoj temperaturi, a jedini posao „laboranta“ je da proverava da li je gaza uvek vlažna(ne mokra).

U zavisnosti od vrste i sorte, semenke će proklijati za nekoliko dana. Dovoljno je da se tada klijalište raspakuje i detaljno pregledaju i prebroje klijanci. Kada na njima nema abnormalnih pojava (biljčica bez korena ili nadzemnog dela, kriva, netipične boje), zrna se smatraju klijavim. Ako je drugačije, ona sa nedostacima se ubrajaju u neklijala.

Posle pojave klijanaca, utvrđuje se koliki je procenat semena sa klicom. Kada je taj procenat 0 – seme nije podesno za setvu. Kada je to 20 procenata, setva je opravdana samo ukoliko se želi sačuvati populacija. Sa 50 procenata se može sejati ali samo za sopstvene potrebe, jer je neophodna dupla setvena norma. Sve iznad 80 posto znači da se seme može slobodno koristiti i za komercijalnu proizvodnju rasada. 

Seme iz sopstvene bašte dezinfikujte

Poznato je da je povrće koje se razmnožava semenom iz sopstvene bašte, u narednoj vegetaciji teško održati zdravim. Seme „s tavana“ ima opravdanje samo kada se želi sačuvati neka domaća, vredna populacija, kakav je, na primer, „futoški kupus“, „lokošnička paprika“ i mnoge druge paprike, paradajz, tikve, lubenice, dinje…

Da bi sačuvali sortu i zdravo seme, futoški „kupusari“, a po preporuci doktora Slobodana Vlajića, stručnjaka novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, praktikuju trostruku dezinfekciju semena.

Prva etapa je termička obrada – seme se drži na temperaturi od 52 Celzijusova stepena kratko vreme. Zatim se desetak minuta potapa u dvoprocentni rastvor masne sode, dobro ispere i prosuši. Na kraju, seme se „okupa“ u troprocentnom rastvoru varikine, posle čega se ponovo detaljno ispere i malo prosuši, tek da se ne lepi za prste. Posle toga može odmah da se seje. 

R.D.J