Калцификација земљишта је агротехничка мера чији је циљ претворити кисело земљиште у слабо кисело или неутрално (нормално). Ово се постиже уношењем велике количине креча у земљиште. Да би тло могло апсорбовати калцијумoв јон, неопходно је да једињење калцијума буде у растворљивом стању. Осим што се користе за исхрану биљака, основна ђубрива се такође користе за изградњу тла, побољшање физичких, хемијских и биолошких својстава. Ако се основна ђубрива користе према врсти и количини коришћења како би се постигла значајна промена квалитета својстава и плодности земљишта, односно трајније дејство, онда ђубриво добија мелиоративни карактер, па можемо говорити о мелиоративном ђубрењу.
Мелиоративно ђубрење се врши и на лошијем земљишту, као и на бољим, где се на бољем земљишту ђубрење врши са циљем да се обезбеди већи фонд хранљивих материја и на лошијем земљишту како би се побољшала физичка, хемијска и биолошка својства.
Међу нашим главним типовима земљишта су само чернозем и слична нормална земљишта карактеристична за додавање хранљивих материја. Апсорпциони комплекс у тим земљиштима засићен је калцијум јоном и зато се чернозем одликује најбољим физичким, хемијским и биолошким карактеристикама. У земљиштима чији је адсорптивни комплекс засићен водоничним јонима, реакција је кисела, а јони водоника деструктивно утичу на тло. Зато се на таквим земљиштима врши калцификација, како би се спречили деструктивни процеси, који би омогућио нормалан узгој гајених биљака и постигао високе приносе.
Калцификацијом земљишта мислимо на културну меру чији је циљ претворити кисело земљиште у слабо кисело и неутрално (нормално). Овај задатак се постиже уношењем велике количине креча у тло. Да би тло могло апсорбовати јон калцијума, неопходно је да једињење калцијума буде у растворљивом стању. Већина једињења калцијума је слабо растворљива у води (нпр. кречњак, калцијум оксид, калцијум хидроксид, лапор, доломит).
Калцијум хидрокарбонат је једно од највише једињења калцијума у води. За претварање тешко растворљивих једињења калцијума у калцијум-карбонат, потребно је да у земљи буде што више угљен-диоксида. Зато је пожељно извршити хумизацију након калцификације, тако да распадом органске материје у тлу буде ослобођен угљен диоксид, који са водом и калцијум карбонатом даје калцијум хидрокарбонат. Да би тло могло апсорбовати јоне калцијума, потребно је да тло садржи довољно честица глине у себи. 10 При одређивању потребне количине креча треба узети у обзир механички састав земљишта, присуство органских материја и толеранцију гајених биљака према кречи. Претпоставља се да тло испод 5,5 pH и испод 70% засићења базе захтева калцификацију (испод 50% засићености базом постоји велика потреба за калцификацијом).
Калцијум карбонат, калцијум оксид или талог засићења најчешће се користе за калцификацију на нашим земљиштима. Калцификујућа средства су фино млевени калцијум карбонат, печени креч, сушени креч, лапор, засићени талог итд. Калцификација се врши када на пољима нема усева, пожељно у време орања стрништа.
Ако је вапно оплоđено стабљиком, има довољно времена за његову трансформацију и мешање са земљом, до пролећа, када ће се сетва обавити. Вапно треба добро орезати и равномерно распоредити пре орања. Ефекат калцификације траје у просеку 6-7 година. Александар Стојановић, дипл. инг.
