Miroslav Robajac, iz sela Prijevora kod Čačka, stari je kajsijar. Na njegovom gazdinstvu rastu stare sorte kajsija, one najlepše, najslađe, ostale iz davnih vremena na koja mirisom podsećaju, kalemljene na belošljivu i rodne taman toliko da ima dovoljno za prodaju destilerijama. Od dede i oca sad ostaje njegovim naslednicima, za život i uživanje.
Piše: Zorica Dragojević
– Moje domaćinstvo, koje broji deset članova, ima oko pet hektara kajsija – kaže. – Kajsije su uglavnom domaće, ima nešto malo novosadskih sorti.
Stare, domaće kajsije, koje su najbolje i koje se koriste jedino za rakiju, sokove, džemove, zasadio je još njegov otac, kalemio ih na belošljivu i postavio dobar temelj za buduće generacije.
Udružili se mraz i monilija
– Dok je otac bio živ, kalemio je stare sorte na podlogu belošljivu i uglavnom smo već zasadili određene količine, tako da vrlo malo ima novih zasada. Što se tiče otpornosti na bolest i mrazeve sve se, uglavnom, isto ponašaju. Nema razlike. Nekada, na žalost, prerano izađu, čim su prvi topliji prolećni dani i samim tim je veća mogućnost da ih ošteti mraz ili grad nešto kasnije – objašnjava Robajac.
I baš to se ove godine i dogodilo. Prijevor i sela oko njega, koja imaju veće zasade, dobrano su postradala. Mraz i monilija nisu poštedeli kajsiju, štete je bilo, ali je bilo i roda, taman toliko da se isplati uloženo i nešto zaradi.
– Kajsija je cvetala i zametnula plodove u aprilu i maju, ali je loše, hladno vreme prilično usporilo taj proces – nastavlja naš sagovornik. – Štete je bilo dosta, na celom području, i tu spadaju četiri sela koja su sa gornje strane Morave. Prijevor, Gorevnica, Miokovci, Milićevci, to su sela koja najviše imaju kajsija i sve su nas ona dva-tri mraza u aprilu oštetila. Više su stradala sela na većim visinama, Miokovci i Gornja Gorevnica. Nestabilno i kišno vreme donelo je i moniliju, bolest koja dolazi preko cveta.
Nadamo se da će rod koji stiže sad, u julu, biti dobar, bez obzira na to koje su kajsije u pitanju. One sve, bez obzira na to kada cvetaju, stižu početkom ovog meseca, a rod im zavisi od starosti stabla. Miroslav u svom zasadu ima kajsije stare i šezdeset godina, u čijim krošnjama može roditi po 200 kg ploda, o čemu kaže:
Stara stabla rode i do 200 kilograma
– U zavisnosti od starosti kajsije može biti od desetak, dvadeset kilograma po stablu, pa do dvesta kilograma, i to kod kajsija koje su preko šezdeset godina starosti.
Da bi kajsije bolje rodile i da bi sve išlo kako treba, porodično gazdinstvo Robajac koristi savete stručnjaka iz PSS Čačak.
– Naravno da se konsultujemo sa stručnjacima – potvrđuje u razgovoru za „Dobro jutro“. – Kako da ne. Mi smo tu godinama, svako od nas među njima ima prijatelje, školske drugove, tako da je to normalno. I kao komšije i prijatelji razmenjujemo mišljenja i s prodavcima preparata, jedni druge slušamo, jer smo svi u istom krugu.
Kada se sve završi kako treba i plod dođe u gajbice, tu su destilerije koje ga otkupljuju. Tom saradnjom zadovoljni su i jedni i drugi: Robajci jer imaju sigurno tržište, a rakijaši jer imaju odličnu kajsiju.
– Našu kajsiju najviše prodajemo destilerijama za rakiju, tako da je i cena malo sigurnija – iskren je Robajac.
– Imam šezdeset godina i ceo život je isto: kad rodi, oni u otkupu smanje cenu, kad ne rodi, onda sam snosiš svoju štetu, jer su ulaganja poprilična. Zato su ti rakijaši dobri, svako od nas ima po par njih koji kupuju i plaćaju dobru cenu, korektni su.
Kada se sagledaju troškovi i prihodi, može da se preživi. Pritom Robajci svoju mehanizaciju, svoj znoj i muku ne računaju, to je kod seljaka nemerljivo.
– Pošto svi imamo mehanizaciju, to se nešto i ne preračunava. Uglavnom se najviše daje za đubrivo, veštačko i za preparate, naftu. Veliki su rashodi, ali nekako izlazimo na kraj – zadovoljan je i pored teške sezone Miroslav Robajac iz Prijevora.
Propustio da osigura od mraza
Miroslav Robajac je jedan od onih koji osigurava svoje voćnjake, svestan na kakvom tlu su zasađeni i da je šteta od mrazeva više nego moguća.
– Deset godina osiguravam zasade. Ove godine, prvi put, nisam osigurao od mraza, a od grada jesam. Problem je u tome što učestvuje samo Dunav osiguranje, koje je postavilo neke nove uslove, pa je i država htela da smanji učešće sa 70 na 40 posto, što nije povoljno. Mislim da je odlučeno da ipak bude 70 posto u osiguranju i grad Čačak godinama daje po 10 posto – objasnio nam je Miroslav.
