Пише: Александра Мишчевић
Камилица je jедна од најпознатијих лековитих биљака широм света. Прилично је незахтевна, отпорна, скромна, али занимљива. Врло мало јој је потребно за опстанак, а много више пружа заузврат. Веома је препознатљивог изгледа. Припада породици главочика (lat. Asteraceae), чији су цветови груписани у главичасте цвасти. Она је изграђена од белих језичастих цветова и жутих цевастих цветова.
Камилица је самоникла и рудерална биљка, која вешто користи присуство човека. Једна је од бројних пионирских врста па се, на пример, прва јавља у исушеним барама. Успева на различитим типовима станишта и на не тако богатом земљишту. Успешно се јавља на каменитим, песковитим и шљунковитим подлогама. Изражено је термофилна биљка, па је често можете срести на стално осунчаним местима.
Још у древном Египту постоје документовани списи о коришћењу ове биљке. Први писани документ је папирус, 1550. година пре Христа, и сматра се једним од најстаријих медицинских записа у људској историји. То не чуди, јер су Египћани на њу гледали као на свету биљку, коју им је поклонио бог Сунца Ра. Уље од камилице користили су у обредима балзамовања тела преминулих, спремајући их на нови живот у земљи мртвих.
Постоји неколико врста камилица од којих две врсте имају изражена лековита својства. Најпознатија је обична камилица (lat. Matricaria camomilla). Назив рода потиче од латинске речи „matrix“, што значи материца, јер камилица делотворно утиче на њу, али се не препоручује трудницама. Позната још по називима немачка камилица, крупна бела рада, ромуника, мађарска камилица, дивља камилица… То је једногодишња зељаста биљка која достиже висину чак до 80 центиметара. Стабљика је висока, усправна, без длачица и прилично разграната. Листови су 2 до 3 пута перасто дељени, са бодљасто-шиљатим линеарним режњевима. Цвета од маја до септембра, два до три пута годишње.
Римска камилица (lat. Camomila romana или lat. Anthemis nobilis) позната је још под називима камомила, вртна камилица, енглеска камилица. Цвасти су јој појединачне, па се по томе разликује од обичне камилице. Вишегодишња је зељаста биљка, достиже висину од 20 до 30 центиметара. Широко распрострањена, расте у вртовима и на обрадивим површинама. Цвета у јуну и јулу, и има слаткаст мирис. Због тога се често, осим примарне примене у чајевима, користи у парфимеријској и козметичкој индустрији. Благотворно делује на желудац и пробавне тегобе, а врло је популарна и у ароматерапији, где се користи ради отклањања стреса и несанице. Некада давно су се обична и римска камилица додавале у справљено пиво ради боље ароме.
Један од најстаријих начина примењивања ове биљке јесте припрема облога од чаја, скуваног од сувих цветова камилице, које се користе код честих јављања алергијских реакција коже.
Обилује активним материјама, а главни састојак је лако издвојиво етерично уље, које може бити тамноплаво, зелено или смеђе. Важни састојци уља камилице су алфа-бисаболол, фарнезен и бисаболол-оксиди. Бисаболол и алфа-бисаболол познати су по умирујућем дејству на кожу, због чега се налазе у многим козметичким препаратима за кожу, а посебно у онима намењеним иритираној и осетљивој кожи. Бисаболол спречава запаљенске процесе, умирује иритирану и упаљену кожу. Његова употреба посебно се препоручује у производима који су намењени за негу и заштиту коже после сунчања, бријања, депилације, као и за негу дечије коже.
Апигенин је флавонид који се налази у камилици, али и у другим зачинским биљкама. Утиче на развој, функцију и сазревање нервног система. Значајан је у борби против канцера, нарочито код канцера тироидне жлезде.
У светском промету лековитог биља, камилица је један од најзначајнијих артикала. Гаји се у више европских, афричких и јужноамеричких земаља. У нашој земљи гаји се на око 1.000 хектара, а највеће површине под камилицом су у Банату.
Камилица се може узгајати као монокултура, али је интензивно не треба узгајати дуже од две-три године. Оптимална температура за раст и развој камилице износи 20 до 25 степени Целзијуса. Већ на температурама око 6 степени Ц почиње да клија и у овим почетним фазама развића је веома битан фактор светлост. Недовољна количина светлости у раним фазама клијања негативно утиче на квалитет етеричног уља. Камилица добро подноси сушу, али је моменат влажности земљишта од великог значаја у фази клијања.
На сам квалитет и род камилице утичу и преткултуре гајене на том земљишту. Чим се појаве широколисни корови, треба мењати сетвену површину.
Популарни рецепти
Код опадања косе: 4 кашике сувих цветова камилице прелити литром кључале воде. Оставити да одстоји 10 минута. Процедити, прохладити и испрати косу.
Напетост и нервоза: 2 шаке сушеног цвета камилице додати у литар кључале воде. Оставити да одстоји десетак минута, процедити и додати у воду за купање. Купку примењивати пола сата пре спавања.
Отечене очи: кашичицу камилице или једну филтер врећицу додати у 2 децилитра кључале воде. Процедити након 10 минута, туфере ватице натопити и ставити на очи. Најбоље користити свако вече пре спавања.
Лоша пробава: Осим што сагорева масне наслаге и одстрањује вишак воде из организма, чај од камилице помаже код регулисања рада дигестивног система. Код самог губитка килограма најбоље конзумирати чај пре сваког главног оброка. Осим што ћете се брже заситити, стимулисаће боље варење хране.
