У Привредној комори Војводине свечано је представљена промотивна кампања органске производње чији назив је „Мислим на нас – купујем органско“.
-Кампањи нисмо случајно дали овај назив јер једноставно сви требамо више да мислимо једни на друге, сви требамо више да бринемо о нашем окружењу и самим тим да бринемо о будућности наше планете. То би порука наше кампање. Циљ нам је да неке људе подсетимо, а неке да научимо шта је заиста аутентичан органски сертификовани производ, да им скренемо пажњу на све користи које потрошња органских производа доноси. Ту не мислим само на чињеницу да су ови производи здравији, да побољшавају нашу целокупну кондицију, виталност и здравље већ да је органска производња битан чинилац како у самом очувању животне средине, тако и у унапређењу свих животних ресуса који, рекла је Ивана Симић, из Националне асоцијације Сербиа Органица.
Она је нагласила да је због тога ова асоцијација одабрала неколико органских произвођача у Србији који су амбасадори кампање и који ће је на најбољи начин приближити купцима. Једно је када се о нечему прича, а друго када између произвођача и купаца постоје директни контакти, када произвођачи покажу како производе органску храну.
Аутохтоне сорте и расе све присутније
На питање да ли су промоције органских производа које су одржаване по маркетима у Србији показале резултате Симићева је одговорила да се највећи напредак види у повећаној потражњи органских производа.
-Људи још увек не могу да разликују шта је органски, а шта домаћи производ, али помака има. То је процес који ни у једној држави не може да буде брз, па тако ни код нас. Свест људи се ипак развија у позитивном смеру, а и нека глобална дешавања су нас подстакла да схватимо колико је храна заиста битна, рекла је она и додала да климатске промене све више утичу на целокупну пољопривреду.
Оно што је добро у органској производњи у односу на конвенционалну је да органски произвођачи све више користе аутохтоне сорте у биљној производњи и расе животиња, а оне су много адаптивније на све биотске и абиотске факторе. Основа органске производње јесу и тек ће бити базе семена аутохтоних сората и раса.
Значајна је улога медија у промоцији органске хране
-Идеја ове кампање је да општу популацију упознамо са тим шта је органска производња, због чега она постоји, зашто је важна за нас и да повежемо произвођаче и потрошаче који би требали да чине једну породицу и поента слогана „Мислим на нас“ је мислим на заједницу којој сви припадамо. Овај сектор има стабилан раст последњих година али је чињеница да смо још увек испод европског просека и да нам је потребна додатна помоћ, рекао је Вељко Јовановић, саветник председника Привредне коморе Србије.
Додао је и да је у овом тренутку веома важна помоћ медија који би требали да препознају органске произвођаче и да причама о њима помогну и ПКС да их подржи због чега се ова институција и придружила капмањи. Иначе, извоз органских производа је стабилан али још увек се мање више ради о малим бројевима.
-Оног момента када будемо прешли бројку од 100 милиона тада ћемо моћи да кажемо да смо направили неке резултате. Такође, успех ће бити када са површинама под органском производњом успемо да стигнемо европске просеке, а сада са 23.000 хектара смо испод њих. Ипак, структура је за овако малу производњу релативно задовољавајућа јер имамо све више воћара, појављују се и сточари који развијају своју производњу па у наредном периоду можемо да очекујемо побољшање, поготово уз овакве кампање, казао је Јовановић.
Највише недостају прерађивачки капацитети
Он је подсетио и на добро познату чињеницу о понуди и потражњи, односно да када тржиште почне нешто више да тражи онда се то више и производи. Од ПКС органски произвођачи могу да рачунају на помоћ у умрежавању, да се чује њихов глас и да комора апелује на институције попут министарстава како би она своје политике прилагодиле потребама произвођача. Важна је подршка која постоји на националном нивоу тако да већина органских произвођача користи субвенције Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде али и локалних самоуправа. Јовановић каже да су ови произвођачи активнији од конвенционалних у тумачењу прописа, разумевању трендова и од њих се може очекивати да постану мотор развоја рураних средина.
-У органском сектору сада највише фале прерадни капацитети. Углавном се прича о примарној производњи из које плодови одлазе у иностранство, а највише би волели да видимо да се то мења и да будемо земља која ће више прерађивати пољопривредне производе, а то исто важи и за друге секторе. Примера ради, замрзнуто воће је готов производ, мала паковања су такође готов производ и то је озбиљан прерађивачки ланац. А то је један од здравијих сектора у воћарству, тако да су помаци приметни, закључио је Јовановић.
Породична Био фарма „Шокшић“ дуги низ година на свом пољопривредном газдинству у Тарашу крај Зрењанина по органским принципима производи поврће. Гордана Шокшић је рекла да свака прича на тему органске пољопривреде помаже произвођачима.
-Ово је посебно значајно јер имам утисак да у последњем периоду органска производња, продаја и укључивање нових произвођача стагнирају. Овакве промоције требале би да буду подстрек пољопривредницима да се укључе у органску производњу, а купци, који су увек променљива категорија, да се подсете на бенефите конзумирања овако произведене хране, рекла је Шокшићева.
Оне сматра да је ковид утицао на стагнацију, као и да су органски произвођачи могли боље да указују на значај конзумирања органске хране у јачању имунитета људског организма.
Промовисање органског развоја јача одрживи економски развој
-Наша мисија је да подстакнемо Србе да учествују у кампањи „Мислим на нас“ како би она била успешна, како би Србија могла да производи више органских и квалитетнијих производа, да постане конкурентнија на органским тржиштима како у Србији тако и шире и да тако олакшамо приступ висококвалитетним, здравим, хранљивим, безбедним и укусним производима. Наше локално истраживање указује на све већу потражњу у Србији за висококвалитетним и безбедним производима. Органски узгој и производња један је од најбољих начина да се задовољи ова потражња јер значи да се производи узгајају у складу са природом. Промовисање органског развоја за домаћа и извозна тржишта ће ојачати одрживи економски развој у Србији, повећати могућности запошљавања у руралним подручјима, имати директан утицај на живот на селу, као и на здравље људи који живе у Србији, поручила је Нив Холанд-Есо виши менаџер за комуникације у ИФОАМ-у (међународно удружење за органску производњу).
Кампања „Мислим на нас -купујем органско“ део је пројекта Органиц Траде фор Девелопмент ин Еастерн Еуропе (ОТ4Д) који подржава Државни секретаријат за економске послове Швајцарске (СЕЦО), а спроводе ИФОАМ (Међународно удружење за органску производњу), Хелветас (швајцарска агенција за међународну сарадњу) и ФиБЛ (швајцарски Истраживачки институт за органску пољопривреду). Кампања се имплементира у Србији, Албанији и Украјини. Национална асоцијација за развој органске производње Сербиа Органика је партнер у реализацији активности у Србији. Циљ овог пројекта је поспешивање извоза органских производа као и промоција и повећање потражње за домаћим органским производима.
Текст и фото: Јасна Бајшански
