Узгајање карфиола није једноставно, јер је реч о поприлично захтевној купусњачи којој је, чини се, тешко удовољити. Међутим, када се читава процедура садње, неге и касније бербе усева одради како треба, добија се поврће које је изузетно храњиво и здраво. Нажалост, његова заступљеност на нашим трпезама далеко је испод његових нутритивних квалитета.
Карфиол изискује оптималну температуру од 18 степени за раст и развој, као и високу влажност земље, тачније између 70 и 80 одсто. Вишак влаге неповољно утиче на својства саме руже по којој је ова биљка карактеристична и заправо је чини неароматичном, с ниским садржајем шећера и минералних материја.
Редовно наводњавање и ђубрење
– Карфиол је осетљив и на недостатак влаге, а будући да код нас нема довољно падавина за његов нормалан развој, усеви се морају редовно наводњавати – каже за „Добро јутро“ дипломирани инжењер ратарства Славица Коџопељић из Пољопривредне саветодавне службе Зајечар. – Температуре изнад 25 степени су такође неповољне, а кад их прате ваздушна и земљишна суша, све скупа веома штетно утиче на развој и принос биљака, док, за разлику од купуса, није отпоран ни на ниже температуре.
Ситна цваст, пупољчење, јаловост, само су неке од физиолошких поремећаја који настају као последица неповољних услова током производње, што делимично или у потпуности умањује тржишну вредност карфиола.
– Како би се поспешио принос, у производњи је добро користити органска и минерална ђубрива – истиче Коџопељић, додајући да карфиол повољно реагује на ђубрење стајњаком, док је од минералних ђубрива потребно уносити азот, фосфор и калијум.
Када је реч о берби карфиола, важно је да се она реализује током сувог и сунчаног времена, и то одсецањем цветова с лишћем које их обавија, да би потом и њих скратили толико да само с бочних страна штите „месо“ биљке.
Историјски гледано, производња карфиола се променила, па сад постоји рана производња у пластеницима и касна на отвореном пољу, те је тако ово поврће доступно на пијацама и у маркетима скоро целе године.
Ни субвенције не помажу
– Међутим, код нас је ово поврће по производњи и потрошњи још увек далеко иза парадајза, паприке, црног и белог лука и купуса – указује наша саговорница – упркос бројним субвенцијама које држава омогућује пољопривредницима који желе да се баве и узгојем карфиола.
Када је реч о роковима сетве и бербе ове купусњаче, може се сејати од 20. фебруара до 10. марта, садити током прве половине априла, а брати у јуну. Летња берба, која се дешава у јулу и августу, подразумева сејање током друге половине марта и садњу током краја априла, док се јесења сетва одвија од 15. маја до 15. јуна, сади од 20. јуна до 15. јула, а бере од септембра до новембра.
– Карфиол се код нас производи на већим површинама само у Војводини, а као и сво остало поврће, делом се извози, а увози се због отворености тржишта – указује дипл. инж. Коџопељић. – Спада у групу висококвалитетног поврћа због високог садржаја протеина, шећера, витамина Ц и веома ниског садржаја нитрата и нитрита. Будући да садржи мало калорија, а много корисних састојака, карфиол се препоручује у дијеталној исхрани. Висока хранљива вредност и пријатан укус сврставају карфиол у деликатесно поврће које се највише користи у време припреме зимнице, иако га треба конзумирати током целе године.
Јачање имунитета уместо терапије хемијом
Уз сву захтевност карфиола, још један изазов с којим се сусрећу узгајивачи јесу разне болести и штеточине. Међу болестима су бела ротација (гљивична болест због које је неопходно спалити све биљке), црна нога (настаје услед прекомерне влаге, пада температуре) и мучна бактериоза (појављују се водене тачке на површини цвета, а решава се спаљивањем биљке). Када је реч о штеточинама, најчешће су мушице и буве. Обе се најлакше решавају хемијским средствима, међутим, могуће их је сузбити и употребом пепела. У сваком случају, постоји и превентивна опција која подразумева ојачавање карфиола „антистресним“ лековима који повећавају биљни имунитет и њихову отпорност на болести, међу којима се користе имуноцитофит, имунофит и натријум ХУМАТЕ.
Пица од карфиола
Ово јело идеално је за дијабетичаре јер је тесто за пицу уствари карфиол, иако се то по укусу никад не би рекло. Низак гликемијски индекс чини ово јело погодним и за сваку врсту дијетне исхране.
Један средњи карфиол растворити на цветове па их обарити на кратко у сланој води. Извадити, прохладити и добро оцедити у крпи, тако да изађе што више воде. Остатак ставити у дубљи суд, додати 500г ситног сира, једно јаје, три кашике уља, соли и бибера по укусу. На пек папир у тепсији ставити ову смесу, утапкати на дебљину прста и пећи на 200 степени док не почне благо да румени. Извадити, поређати остале састојке по жељи (шунку, сланину, маслине, јаје, сир, кечап, печурке, пелат) вратити да се све запече још 10 минута.
Увек једноставан за припрему
Премда данас карфиол није нарочито заступљен у свакодневној исхрани, један од начина како да се навикнемо на њега и дамо му прилику да га заволимо, јесу једноставни кулинарски рецепти. За „преливен и запечен карфиол“ потребни су следећи састојци: један карфиол, три јајета, децилитар млека, децилитар јогурта, око 100г качкаваља и зачини.
Најпре је потребно главицу карфиола одвојити на цветиће, добро их опрати и кувати у посољеној води десетак минута. Након тога, процедити га и ставити у ватросталну посуду, па прелити мешавином умућених јаја, млека, јогурта и зачина по жељи, а потом убацити у рерну да се све пече око десет минута. Преко потом нарендати качкаваљ и оставити да се запече док се сир не отопи. Може се јести клот, а идеалан је и прилог уз месо.
