Многи сматрају карфиол једном од најздравијих намирница и то са добрим разлогом. Богат је фитонутријентима, антиинфламаторним једињењима, и поседује способност да спречи или успори рак, болести срца, и нервног система, па чак и гојазност.
Опсежне студије сугеришу да је карфиол одличан извор природних антиоксиданса, витамина, каротеноида, влакана, растворљивих шећера, минерала и фенолних једињења.
Верује се да је првенствено толико користан за здравље, због посебне комбинације фитокемикалија званих каротеноиди, токофероли и аскорбинска киселина.
„Доказано је да је карфиол, захваљујући резултатима бројних студија, у високој корелацији са спречавањем хроничних болести, укључујући кардиоваскуларне болести, дијабетес, неуродегенеративне поремећаје и разне облике карцинома“, наводи др Џош Акс, нутрициолог из медицинског центра у Нешвилу.
Једна порција карфиола (приближно 100 грама) садржи око: 25 калорија, 5,3 грама угљених хидрата, два грама протеина, 0,1 грам масти, 2,5 грама влакана, 46,4 милиграма витамина Ц, 16 микрограма витамина К, 57 микрограма фолата, 0,2 милиграма витамина Б6, 303 милиграма калијума, 0,2 милиграма мангана, 0,7 милиграма пантотенске киселине, 0,1 милиграма тиамина, 0,1 милиграм рибофлавина, 15 милиграма магнезијума, и 44 милиграма фосфора.
Студије показују да је поврће попут карфиола посебно корисно за превенцију рака дојке, поред рака дебелог црева, јетре, плућа и желуца.
Истраживања су показала да може ефикасно успорити развој хемијски изазване карциногенезе, делујући тако што зауставља даљу репродукцију туморских ћелија.
Карфиол је богат антиоксидантима и антиинфламаторним једињењима, која смањују оксидативни стрес и присуство слободних радикала у нашем телу.
„Само једна порција карфиола садржи око 77 процената препоручене дневне вредности витамина Ц, помажући у смањењу упале, јачању имунитета и заштити од бактерија, инфекција и обичних прехлада“, додаје др Акс.
Истраживачи сада знају да су високи нивои упала у нашем организму, у корелацији са повећаним ризиком од многих хроничних болести, попут срчаних болести, можданог удара, дијабетеса и неуродегенеративних поремећаја као што су Алцхајмерова и Паркинсонова болести.
Управо ту ступају на сцену противупалне способности карфиола – које се управо крију у богатству витамина К,Ц, разним антиоксидантима и омега-3 масним киселинама које помажу у одржавању артерија и крвних судова чистим, смањујући ризик од повишеног крвног притиска и високог нивоа холестерола.
Ова озбиљна стања могу довести до даљег запаљења, алергија, аутоимуних одговора, па чак и могућег срчаног застоја. Моћне хранљиве материје из карфиола помажу у спречавању имунолошког система да делује на прави начин и пружи жесток одговор могућем оксидативном стресу, који може оштетити мождане ћелије.
Карфиол је такође добар извор витамина К, који је витамин растворљив у мастима. Одговоран је за одржавање скелетне структуре здравом и помаже у спречавању стања повезаних са губитком минералне густине костију попут остеопорозе.
Одређена једињења која се налазе у карфиолу – сулфорафан, глукобрасицин, глукорафанин и глуконастуртијан – веома су корисна у процесу детоксикације тела због тога што подржавају рад јетре.
Сулфорафан олакшава детоксикацију и варење спречавањем прекомерног раста бактерија у микрофлори црева, спречавајући лоше бактерије да превладају у пробавном систему а подржавајући рад „добрих“ бактерија.
Пошто има изузетно је мало калорија (само 25 по порцији), има готово нула грама масти, веома мало угљених хидрата и шећера, а опет има велику количину влакана, карфиол је идеална намирница за оне који желе да смршају.
Осим тога, показало се да конзумирање поврћа попут карфиола позитивно утиче на хормонску тавнотежу смањењем нездравог нивоа естрогена.
И на крају, поред свих наведених погодности за људско здравље, истраживања су показала да је карфиол важан за очување вида и функције ока.
Сулфорафан који се налази у карфиолу штити осетљива ткива мрежњаче од оксидативног стреса који може резултирати слепилом или катарактом.
Извор: РТС
Фото: Freeimages
