Пише: Тања Пролић
Поједине повртарске културе у нашој земљи гаје се само на малим парцелама, у баштама иза куће за властиту потрошњу, иако обилују витаминима и минералима. Једна од њих је и келераба, двогодишња биљка која порекло води са подручја северне и средње Европе. Задебљала јабука келерабе која се користи у људској исхрани садржи витамин Ц, калцијум, калијум и друге витамине и минерале, као и есенцијалне аминокиселине.
Келераба припада породици купусњача, али показује већу отпорност на сушу од својих рођака и има мање захтеве према светлости. Име ове биљке представља сложеницу од немачке речи Kohl што значи купус и Rube – репа. Њена јабука садржи 10 до 12 % суве материје, 6 до 7 % угљених хидрата и већу количину витамина Ц.
Жалфија уместо инсектицида
Уколико се одлучите за директну сетву, келераба се сеје од краја марта до краја априла, када временске прилике то дозволе. За производњу келерабе директном сетвом потребна је већа температура ваздуха, око 20 степени, док температура земљишта треба да буде макар 8 степени. Како би се убрзало ницање биљака, прекривају се агротекстилом. Келераба која се узгаја на овај начин, бере се од половине до краја маја. Ово је ређи начин производње келерабе, она се углавном производи преко расада.
За рану пролећну садњу расад се производи у заштићеном простору, у којем температура треба да премаши 15 степени. Најчешће се сеје у јануару, а у првој половини марта биљке се расађују 35 до 40 дана након ницања. Расад се сади на размак 25×20-25 цм, односно око 15 биљака по квадратном метру. Уз покривање агротекстилом или перфорираном ПЕ фолијом, биљке за око 15 дана раније пристижу за бербу. Рана келераба сади се на уздигнуте гредице, које треба спремити бар 10 дана раније, како би се земљиште лепо слегло.
На исто место келераба може доћи тек након три године. Нема непожељних суседа, међутим, узгојем појединих биљака поред келерабе, можемо је заштитити од болести и штеточина које је десеткују. Жалфија, на пример, својим јаким, карактеристичним мирисом тера купусну муву, чије се ларве убушују у корен и хране кореновим длачицама, узрокујући пропадање биљака.
