Питоми кестен (Castanea sativa), или „жир богова“, једнодома је биљка. С обзиром на то да касно цвета (у јуну и јулу), одлична је испаша за пчеле и тада једини извор полена и нектара. Даје мед лепе светле боје, јаке ароме, али нешто горчег укуса. Листови могу да служе као храна за овце и козе, а употребљавају се за припремање компоста или се суше, да би се користили као простирка у стајама. Плод обилује скробом и шећером и не садржи уље и стога се користи у људској исхрани – кувани и печени, а у неким крајевима служи уместо брашна и кромпира. Употребљава се у посластичарству и домаћинству за справљање разних специјалитета. У Италији од њега месе и хлеб, кувају паленту, праве колаче или бисквит који зову нечо.
На истом стаблу налазе се раздвојени мушки и женски цветови. Женски су здружени по два-три у гроздове и налазе се на крају лисних изданака. Мушки стоје у жућкастим чуперцима на дугим, усправним и испрекиданим ресама и развијају се при основи летњих изданака. Опрашује се уз помоћ ветра и инсеката. Важно је да се посаде различите сорте кестена ради међусобног опрашивања. Плод је црвенкастосмеђе боје и глатке површине. Расте унутар омотача (купуле) који се распукне у јесен када плод сазри. Листа у априлу. Листови су дугуљасти, крупно назубљени, дуги 8 до 18 центиметара и 3 до 6 цм широки, на лицу голи, а на наличју маљави. Дрво је у сродству с буквом и храстом. Дуговечно је – може да досегне старост више од 500 година. Расте до 25 метара, с бујном, великом крошњом и годишње даје више од 200 килограма плодова. Кора му је глатка и сивосмеђа. Ботаничари кестен убрајају у воће, али због начина и места раста спада и у шумско дрвеће. Местимично чини и шуме, а често се јавља у заједници с храстом китњаком и грабом.
Припада групи хелиофилних биљака. Највише му одговара медитеранска и умереноконтинентална клима, са средњом годишњом температуром од 11 до 15 Целзијусових степени. Успешна производња могућа је на температурама 26–37 степени, јер температуре више од 37 и ниже од 26 степени онемогућавају плодоношење.
Вода је од изузетне важности у периоду развијања цветних пупољака, цветања, заметања плодова и њиховог пораста. За добар раст и развој целокупног стабла неопходно је интезивирати наводњавање током гајења. У периоду садње, садницама је потребно најмање 60 литара воде, распоређено на три дела по 20 л.
Избегавају се кречна земљишта, јер на таквим местима слабије успева. Ипак, ако садрже веће количине калијума може да опстане и на таквом тлу. Мелиоративним мерама се уклања вишак креча. Врло је важно да буде добро структурирано и дубоко, да би се у њему развио снажан корен. Најпогоднија су иловасто-песковита (60:40), која имају pH вредности од 4 до 6. Најпримеренији положај је онај који је осветљен и с кога вода добро отиче. Такви су јужни, југоисточни и источни положаји. У низу фактора који чине неку површину земљишта мање или више погодном важан је и нагиб терена. За успешно гајење препоручују су она с благим нагибом од 4 до 6 степени.
Што се тиче садње, иако је шумска врста, добро реагује на ђубрење азотом, а може да му се дода и мало фосфора и калијума. Терен се чисти од крупног камења, пањева, жила осталог дрвећа и жбуња. Затим, земљиште се равна ради ђубрења, орања и садње. Уколико је терен на којем се планира подизање засада сувише стрмо, неопходно је направити терасе. После припреме земљишта за садњу обавља се риголовање на 60 до 80 цм дубине. У периоду старости, ако се резидбом подмлађује, потребно је ђубрити азотним ђубривима, да би се што боље и више развили порасти на којима се развијају цветови и плодови. У пуној родности, да би се обезбедио принос од 10.000 килограма по хектару, у земљиште се додаје 135 кг/ха азота, 40 кг/ха фосфора и 150 кг/ха калијума. Ради одржавања хумуса на најмање 3 одсто, сваке године у јесен заоре се по 10.000 кг/ха стајњака.
Одржавање засада обавља се међуредном култивацијом. Земљиште се обавезно уситњава на дубини од 5 до 7 цм. Уситњава се и после наводњавања, да се не би створила покорица и на тај начин брзо изгубила влажност. Земљиште у засаду се током лета обрађује углавном до краја јула, што зависи од учесталости и обилности киша. Средином августа се не обрађује, јер би се створили услови за продужетак вегетације и стабла би у период мировања ушла с несазрелим леторастама који би због мраза могли да измрзну. Кестен се орезује када је у фази мировања, углавном ради помлађивања, (уклањање старих грана).
Саднице се производе генеративно (сетвом плодова у којим се налази један или више семених заметака) и вегетативно (изданцима и калемљењем). Обављају се операције одабирања, стратификације, заснивања растила (припрема земљишта за садњу и негу подлога), калемљење, гајење садница, вађење, трапљење, паковање и превоз садница. Пре садње на стално место, жиле на садницама се скраћују за трећину и потапају се у хомогену смесу направљену од говеђег стајњака, иловаче и воде.
Врло брзо се размножава у кестеновој шуми из кореновог пања који остаје после сече, семеном, садњом садница произведених у расадницима. Сетвом семена и садњом окалемљених сејанаца подижу се нове кестенове шуме. Клијавост плодова је најдуже пола године, те је неопходно да се посеју одмах после сазревања, тј. у октобру. Калемљење на писак обавља се нешто касније у пролеће, када пупољци набубре, а кора с пупољком може лако да се одвоји од дрвета. Писак се ставља на висину од 1 до 2 м од земље (као калемљење трешње). Приликом избора узгојног облика кестена крошња би требало да буде у пирамидалном облику. Орезивање је ограничено на најнужније захвате, а обухвата чишћење крошње и усмеравање грана. Све ране настале орезивањем неопходно је премазати воском за калемљење.
Што се тиче времена и технике садње, јаме морају да буду нешто веће (70 – 80 цм и 100 цм дубине). Важно је да се обезбеди довољна количина хумуса. Земљи којом се затрпава јама око саднице додају се 2 кг комплексних минералних ђубрива (NPK, 0:15:30). Размак мора да омогући довољно широк хранљиви простор и максималан развој крошње, као и што лакше кретање механизације. Најбољи резултати се добијају ако се сади по принципу једнакостраничног троугла.
Када се сади у јесен, што је и најпогодније, садница се не залива, већ се око ње набаци земља у виду хумка (висине 15 цм) и остави до пролећа. На исти начин се сади и зими. Ако је садња у пролеће, око сваке саднице направи се левкасто удубљење и залије с 8 до 10 л воде. Када земља упије воду, удубљење се прекрије ситном земљом или зрелим стајским ђубривом у слоју од 4 до 5 цм.
Берба и складиштење кестена обављају се у септембру, када плодови сазревају и могу лако да се отресу, или се сачека да сами попадају с дрвета. Вађење плодова из омотача поспешује се прикупљањем и стављањем на гомилу и тако се оставе неколико дана. После тога они сами испадају из омотача и тада су и укуснији. Смештају се у складишта са 80 одсто релативне влажности ваздуха и на температури од 0 степени. У таквим условима могу да издрже два-три месеца.
Плод је нутритивно високовредна намирница. Садржи 53 одсто воде, 2,9 г беланчевина, 44 г угљених хидрата, а главни састојак је скроб (око 44 одсто), и због његове количине је упоредив с кромпиром. Из тог се разлога од његових плодова производи и брашно, које помешано с брашном житарица даје нутритивно богата пецива и хлеб. Брашно карактерише и знатна количина шећера који се ствара у осушеном плоду. Богат је и калцијумом, калијумом, а садржи и фосфор, гвожђе и већину витамина Б групе. Вредна својства питомог кестена препознали су кувари који га користе као главни састојак чорби, сосова и посластица, док дивљи (нејестиви) налази примену у медицини.
Богатство витамином Ц карактеристика је која га издваја од осталих плодова из исте породице, као и мали удео масти. Садржи мање од 70 калорија у 30 г. Обилује фолатима, тј. витамином Б9 који се иначе налази у лиснатом поврћу а не у орашастим плодовима, и који је заслужан за образовање црвених крвних зрнаца и синтезу ДНК. Одличан је извор влакана, што помаже у снижавању нивоа холестерола. Препоручује се дневни унос од 85 г. Не садржи глутен, због чега је стекао популарност у безглутенској исхрани.
Дивљи кестен није јестив, али има бројна лековита својства. Његов чај успешно ублажава симптоме астме и бронхитиса, а у козметици се употребљава као главни састојак крема намењених за лечење проширених вена, као и у борби против целулита. Екстракт његових семенки подстиче боље снабдевање коже кисеоником и хранљивим нутријентима. Мед је веома лековит и помаже у лечењу гастритиса, штити јетру и доприноси бољој циркулацији.
М. Волчевић
Добро јутро број 541 – Мај 2017.
