Клице пшенице одавно користимо, поготово о Божићу када из проклијалог зрна у тањиру или посуди израсту младе зелене биљке и постају део обичаја или напросто украс на столу. Међутим, клице најразличитијих биљних врста све су популарније и код нас као храна, јер су вишеструко корисне за здравље. Једу се преко целе године, али макробиотичари тврде да су посебно корисне у зимским месецима и у рано пролеће као замена за свеже поврће у време кад га је мање на тржишту. Клијање семенки и зрневља и њихово гајење у кућним условима има све више присталица. Кажу да клице имају далеко више храњљивих материја од семенки из које излазе, да дају здравље, да се лако варе и брзо хране организам потребним материјама.
Они који их једу и производе тврде да су клице корисне за све. Посебно се препоручују деци, старијим особама, трудницама, као и људима који воде веома активан живот. Проклијала зрна јачају имунитет, стимулишу избацивање токсина, спречавају прехладе и упале, успоравају процесе старења, побољшавају метаболизам. Клице такође покрећу енергију па су добре за лењу јетру коју карактеришу отоци, посебно стомака и груди, а благотворне су и за стања као што је депресија, осећај исфрустрираности, појава зеленкастог тена. Клице грашка помажу у стабилизацији нивоа шећера у крви, клице сочива јачају срце и имунолошки систем, а клице пшенице подстичу метаболизам и уклањају стрес.
Природни антибиотици из лука
Клице су од давнина биле на трпези древних народа. Кинези су их имали на јеловнику пре више хиљада година. Спомињу се и у Библији. За њихову лековитост одавно су знали у Индији, Африци и Америци. Прим. Др мед. Душан Живић, специјалиста подсећа да су морнари чувеног Џејмса Кука на дугим путовањима њима лечили опасну болест скорбут. Западне цивилизације, су много касније схватиле важност клица. За клијање семена није потребна земља. Довољна је одговарајућа влажност и температура. У зависности од врсте семенке, у периоду од 2 до 7 дана, наступа клијање. У одговарајућим условима, од 1 грама зрна, може се добити 6 до 8 грама клица.
За клијање могу да се користити различите врсте житарица, семенки, махунарки, орашастих плодова, поврћа и биљака из породице трава. Тако су на списку за проклијавање и пшеница, раж, кукуруз, овас, јечам, спелта, хељда, мунго пасуљ, азуки пасуљ, наут (леблебија), луцерка (алфаалфа је други назив за ову биљку), семенке роткве и руколе, сочиво, грашак, сунцокрет, киноа, сусам, семенке бундеве. Храњиве, а ништа мање укусне и здраве су и клице већ поменутог броколија, ротквица, горушице, лука влашца, цвекле, купуса, мркве, јапанске ротквице и других. Људском организму корисне су и клице коштуњавог воћа, али и проклијалог поврћа, попут црног и белог лука које поред минерално-витаминског богатства, садржи и фитонциде – природне антибиотике.
Свеж додатак сваком јелу
– Клица представља богат извор минерала, витамина, енергије и других биолошки активних материја. У семенци се, у периоду клијања, дешавају различити метаболички процеси. Део шећера се претвара у витамин Ц и стварају се различити ензими. Тако клице имају другачији састав од семена из кога потичу. Енергетска вредност је нижа, али је већи проценат беланчевина, витамина Б групе, нарочито фолне киселине, гвожђа, као и већ поменутог витамина Ц, витамина Е, као и нерастворљивих дијетних влакана. Због наведених чињеница, оне могу бити веома корисне намирнице, под условом, да су проклијале у одговарајућим условима, свеже, правилно чуване и спремљене на одговарајући начин – објашњава др Живић.
Исхрана клицама може допринети спречавању болести срца и крвних судова као и шећерне болести. Богатство дијетних влакана доприноси смањењу осећаја глади и стварању витке линије. Могу утицати на смањење (мигренских ) главобоља. Садржани минерали и витамини доприносе бољем квалитету и еластичности коже, косе, ноктију. Посебно могу бити значајни у исхрани спортиста, вегетеријанаца, пушача, као и женама у борби против целулита.
Да би се што боље искористила хранљива својства клица, требало би их конзумирати свеже, без термичке обраде, јер оне значајно повећавају вредност сваког јела. Могу се додавати салатама, чорбама, кашама и главним јелима, разним варивима или сендвичима. Један од најлакших начина је да се изблендирају заједно са воћем, поврћем и зеленишем. Неке клице имају врло изражен укус, док су друге благе и неутралне. Рецимо, клице роткве имају благо љуткасти укус као и сама ротква, клице луцерке су баш благе и неутралне, а клице сунцокрета су сочне, „меснате“ и добро засите. Тврди се да јечмене и пшеничне клице не треба употребљавати за исхрану, већ од њих гајити траву, а од траве цедити изузетно здраве сокове. Клице већине биљака су укусне, само неке су горке или клијају преспоро, а неколицина њих је и шкодљива, на пример клице кромпира.
Поједини макробиотичари саветују да се клице не употребљавају заједно са млеком или млечним производима, јер таква комбинација може да изазове надимање и стварање гасова. И присталице свакодневног узимања проклијалог семена саветују опрез. Кажу да треба наћи праву меру и порцију и да се клице не могу уносити у организам у неограничем количинама
Ипак, јести с мером
Одговор на питање колико тачно дневно клица да конзумирате није универзалан, већ зависи од типа организма, од годишњег доба, од врсте клица , од општег здравственог стања оног који конзумира клице. На пример, уколико особа има вишак топлоте, осети врућину у телу, обично воли хладне напитке, лагано се облачи, није јој скоро никад хладно, увек исијава топлоту, тада би требало у току дана конзумирати већу количину клица, наравно добро сажваканих, хладити организам и балансирати његово опште стање. У том случају клице се могу јести и зими и лети и то је најбоље ујутру, око поднева и касно поподне. Уколико организам припада супротном типу, што значи, уколико вам је често хладно, волите топле напитке, ништа хладно, у том случају клице, које као намирнице расхлађују организам, треба да користите мало обазривије. То би значило да се зими користите у минималним количинама, а лети и по три до четири кашике дневно. Дакле, опрез није на одмет.
Како избећи бактерије
Др Живић наводи да конзумирање клица може довести и до нежељених последица. Услови погодни за клијање, погодују и развоју различитих опасних бактерија (као што су ешерихија коли и салмонела). Да би се избегле нежељене последице, требало би семенке, као и прибор за клијање, куповати у специјализованим продавницама. По могућности користити семе органски гајене биљке.
– Ако клице гајите код куће, редовно их испирајте. Тако ћете уклонити могуће штетне микроорганизме. Ако конзумирате пресне клице, обавезно их добро исперите. Термички обрађене, биће свакако бактериолошки безбедније, мада притом губе, пре свега, одређену количину (термолабилног) витамина Ц. Одраслим особама, које их желе конзумирати свеже, саветују се 3 до 4 кашике клица на дан, најбоље ујутру, уз воће и јогурт – наводи др Душан Живић.
При куповини готових клица, ваља проверите да ли је корење бело и чисто. Не треба користити клице промењене боје, и оне са мирисом на плесни. На оргиналном паковању, мора да буде назначен рок трајања, а у фрижидеру се могу чувати 3 до 4 дана.
Прија им собна температура
Узгој клица је врло једноставан. Семенке се прочисте и добро оперу. Након тога, потопе се у воду и оставе неколико сати у тамном и топлом простору. Оптимална температура за брзо клијање и раст је између 19 и 21°Ц. Ако је температура нижа, успорен је и раст клица и зато је најбоље да се оставе преко ноћи да одстоје. Врло је важно да семенке имају довољно влаге, али да нису у мокром јер би могла да се развије плесан. Семенке је потребно испирати сваки дан два до три пута, да би се клице ослободиле потенцијалних штетних микроорганизама. Врло је важно одабрати сертификовано органско семе које је и испитано као храна и назначено да ли има токсина и бактерија.
