ВРЕМЕНСКИ ЕКСТРЕМИ ПОГУБНИ ЗА ВОЋЊАКЕ
Најважнији воћарски производни региони у Србији одликују се умерено континенталном климом, с просечном годишњом температуром од 11 до 12 °C. Временски услови, а посебно јако изражени температурни екстреми и суша у критичним фазама вегетационог периода, нарочито ако се јављају у фенофази сазревања плодова и ако дуже трају, у већини случајева негативно се одражавају на пораст, развиће, приносе и квалитет плодова свих врста воћака које се гаје у нашој земљи.
Насупрот увреженом мишљењу у нашем народу, да сунчано време и високе температуре доприносе побољшању квалитета плодова воћа, стварност је сасвим другачија. Наиме, због убрзаног и присилног сазревања, плодови воћа које зри у стању физиолошког стреса мање су слатки и слабијег су укуса у односу на плодове који сазревају у нормалним околностима.
У топлотном стресу биљка увек жедна
Екстремно високе температуре, од 35 до 40 °C, последњих година у нашој земљи изузетно негативно утичу на стање већине воћарских култура. У случајевима када температуре ваздуха достижу вредности веће од 35 °C, највећи број воћних врста улазе у стање физиолошког стреса. У стресу не успевају да из корена до листа спроведу довољне количине воде и да надокнаде воду коју одају транспирацијом (дисањем). У таквим ситуацијама биљке реагују затварањем стома и прекидају физиолошке функције до момента снижавања спољашње температуре испод 35 °C.
Стрес, узрокован високим температурама, утиче на промену метаболизма биљке, јер протеини, мембране и структуре цитоскелета постају нестабилне и смањују ефикасност ензимске активности у ћелији. Процес измене метаболизма током таквих температура чине три механизма:
- почетна реакција биљке на високе температуре,
- активирање сигналних путева и
- прилагођавање метаболизма и ћелијске функције, како би се аклиматизовала и спречила настајање оштећења листа, плода, па и целе биљке.
У случају да екстремне температуре потрају и аклиматизација није могућа, ћелије и ткива биљке умиру, а лишће, цвет и плод опадају, што у крајњем исходу може довести и до умирања читаве биљке. У току трајања оваквог стања, чак и ако јој додате довољно воде, она се слабо и нерационално усваја.
Највеће штете код малине, купине и боровнице
Поред директног утицаја на принос и квалитет плодова воћа, штетно дејство се огледа и у слабијем кондиционом стању биљака и масовној појави гриња. Најдрастичније последице код нас забележене су код малине, купине и високожбунасте боровнице у свим производним рејонима, а штета настаје и код шљиве и јабуке.
Због температурног шока, код малине се знатно скраћује берба. Негативан утицај огледа се и у смањењу величине и квалитета плодова, с масовном појавом белих флека и ожеготина на врху и осунчаној страни плода малине, неједнаким сазревањем и враћањем боје зрелих плодова из црне у црвену код купине, чиме им се значајно умањује вредност.
Ипак, позитиван утицај на биљке у оваквим ситуацијама може се постићи орошавањем, које треба да траје довољно дуго да би се снизила температура у засадима током врелих дана и ноћи, такозваним евапоративним хлађењем. За орошавање су потребне велике количине воде што је недоступно мноштву произвођача, који биљкама могу помоћи употребом урее у количини од 1 до 1,5 кг растворених у 100 литара воде. Доказано је да у оваквој концентрацији уреа изузетно повољно делује на целокупно кондиционо стање третираних биљака.
Ожеготине због топлог и сувог ваздуха
Поред екстремно високих температура, задњих неколико година у нашој земљи проблем представља и изузетно ниска релативна влажност ваздуха (око 30 %), која је праћена топлим ветром, што доводи до ожеготина или потпуног уништења лисне масе код већине врста воћака! Ово је нарочито изражено код двородних сорти малине, као што су Полана и Полка, којима треба неупоредиво више воде у односу на најзаступљеније сорте код нас, а то су Виламет и Микер.
Код шљиве су забележене ожеготине на деблу и листовима, а у зависности од временских услова, веома често ова воћка убрзано сазрева и плодови превремено и појачано отпадају.
А како невоља никад не иде сама, током високих температура и ниске релативне влажности ваздуха пренамноже се штетне гриње, које због брзог стицања резистентности на хемијске третмане за произвођаче могу представљати велики проблем.
Јаки ветрови брзо исушују земљиште и ваздух, појачавају транспирацију, отежавају третирање засада хемијским средствима, исушују жиг тучка цвета, ометају рад пчела и оплођење, изазивају ожеготине лишћа и плодова, опадање плодова, ломљење родних гранчица и читавих изданака.
Ветрови и ветрозаштита
Оркански ветрови с каквим су се ове сезоне суочавали произвођачи у нашој земљи, све су чешћи. Поједина подручја су у потпуности опустошена, нарочито делови Срема, Мачве и Западне Србије. Чини се да за овакве појаве не постоји адекватна одбрана, али искуства из земаља за које су орканске олује редовна појава, казују да подизање ветрозаштитних појасева, састављених од биљака моћнијег корена, може значајно умањити штетно дејство ветра.
Ветрозаштитни појасеви се не праве у једном реду и нису формирани само од високог растиња, због чињенице да олујни ветрови, након почетног успоравања ударом у једноредни појас, његовим пребацивањем, на релативно малој удаљености настављају да дувају несмањеном жестином. Далеко већи ефекат умањења снаге ветра постиже се садњом биљака различите спратности, у правцу дувања доминантних ветрова.
Преласком преко нижих, затим средњих и на крају највиших биљака у појасу, снага ветра постепено слаби, а тиме се продужава зона његове смањене јачине иза ветрозаштитног појаса. Све ово је одавно добро познато и подизање ветрозаштитних појасева, треба да буде приоритетан задатак у најближој будућности и то не само у пољопривреди.
Ови, али и други проблеми с којима се произвођачи воћа у нашој земљи суочавају, морају се решавати применом комплексних мера које ће за циљ имати и очување, и унапређење производње. То се пре свега односи на избор одговарајуће локације и припрему земљишта, одабир нових и отпорнијих врста и сорти, коришћење здравог и квалитетног садног материјала, примену савремених агротехничких и помотехничких мера и коришћење мрежа и других заштитних структура.
Текст: др Александар Лепосавић
