Ни пољопривреда није поштеђена од речи страног порекла које свакодневно користимо. Туђице су се толико одомаћиле да се о њиховом пореклу не размишља, а још мање да ли постоји наша изворна реч.
Реч аграр је латинског порекла. Агер значи поље или њива. У слободном преводу је то израз за пољопривреду, земљу, земљишне односе
Реч ајвар је турског порекла и означава зимску салату од печених паприка и плавог патлиџана. Рецепт смо погодили и што је најважније уживамо у ајвару целе зиме. Ове године ајвар није багатела! Мада, ни багатела није српска реч. Њу смо позајмили од Италијана и значи да смо нешто добили јефтино или џабе.
Али и џабе је турцизам. Бокал долази из италијанског језика. Иако смо били убеђени да је чабар реч домаће лингвистике, она је персијског порекла и означава дрвену посуду за млеко и храну.
Џаба ћар по кијамету!
Дирек, дорат, туршија, џак и дувар долазе, такође, из турској језика. Из истог језика долазе нам еснаф и фуруна. Често ћемо рећи јендек иако мислимо на канал. Ђутуре, тараба, ђевђир, ђерам, пекмез или ђаконија су речи, погађате, из турској језика.
Овом низу придружује се и инаџијска негација – јок. Кало долази из италијанског језика и значи губитак или растур, мањак робе због стајања или сушења. Кантар је такође турцизам, исто као и кијамет или ћар!
Домаћу реч напојница ретко ко употребљава, али ће свако дати бакшиш. Реч фарма позајмљена је из енглеског језика. Старе ормаре зовемо креденце, не сумњајући да је реч позајмљена из италијанског језика. Из Италије нам је стигла и реч шкарт. Шпајз је немачког порекла, а марва је мађарска реч за стоку.
Нема вајде од самара!
Жрвањ и вајда су турцизми, а земичка долази из чешког језика. Кажемо да је тешко коњу који носи самар, самар је реч грчког порекла. Када бисмо је објашњавали на српском значило би – дрвена направа за ношење терета која се ставља на леђа коња или магарца. Компликовано је, па је практичније да задржимо самар на лингвистичким леђима.
За неке од ових појмова постоји само туђица. Замислите пољопривредника који ујутру устане и пре него што оде на њиву прво пристави воду у металну посуду са дршком за кување кафе. Турци су нам позајмили реч – џезва! Ко је помислио да је прикладније рећи лонче, греши! Оно има латинско порекло и овај назив потиснуо је старословенску реч грнац или грне!
Најважније је да се ипак разумемо!
Текст и фото: Биљана Ненковић
