Коморач се гаји на сличан начин као шаргарепа или першун. Користи се у гастрономији и медицини. Посејан у рано пролеће, процветаће у току исте године. Зову га још и морач (Foeniculum vulgarre), фенел, слатки копар, финокио, дивља мирођија, гушчија трава и спада у медоносне биљке, чија се главица може користити за прављење мастике.
Пише: Биљана Ненковић
Потиче с Медитерана и дивљи се још може пронаћи у природи у тој регији, а у баштама се узгаја и користи домаћи коморач. У људској исхрани се користи још од старих Египћана, Кинеза и Индијаца. Постоје две подврсте. Прва је лишћар, а друга је са задебљалим сочним лисним дршкама, груписаним у главицу сличну црном луку, без овојних листова. Гаји се као једногодишња биљка. Стабло са цветовима може да нарасте и до два метра. Изузетно је ароматичан и користи се у малим количинама.
Воли воду и плодна земљишта
Лишће се употребљава у салатама, варивима као што се употребљава першун и целер, а главица се бари, динста или пече у рерни. Мирис његовог лишћа подсећа на мирођију, али је интензивнији. Цела биљка је иначе ароматична, по укусу слична сладићу. По начину гајења, блиски је сродник шаргарепи, першуну и целеру. У нашим баштама најчешће се узгаја главичасти коморач, чија се главица формира изнад површине тла и препознаје се по светлој боји.
Коморачу одговарају плодна, пођубрена земљишта и воли воду. Уколико нема довољно влаге, брзо ће формирати цвет. Семе је веома ситно и у паковању од једног грама има и до 300 семенки. Клијаво је четири до пет година. Због садржаја етеричних уља семе споро клија и због тога се препоручује да се на два дана потопи у воду собне температуре пре сетве.
