Милена Марковић из Крагујевца професорка је хармонике у музичкој школи и озбиљан одгајивач цвећа. Са својом породицом је, на имању у предграђу одакле се пружа поглед на Крагујевац, почела од једног скромног пластеника. Сада, после једне деценије, достигли су производњу од пола милиона саксија сезонског цвећа годишње.
На питање да ли је лакше с партитурама или цвећем, професорка одговара дипломатски: С партитурама је лакше, а са цвећем боље.
Миленин пут до цвећа и пластеника на брду изнад Крагујевца је више него занимљив. Музичку академију завршила је у Француској. Потом се вратила у Крагујевац и почела педагошку каријеру у овдашњој музичкој школи. Када је деведесетих година њена мајка остала без посла, на плацу у насељу Петровац на ободу града, почела је под једним пластеником да гаји цвеће. Било је то време када је требало преживети. Тако је хоби њене мајке био окидач за данашњу производњу, јер је она ту малу количину цвећа успевала да прода.
Касније је Миленина мајка убедила и њу, па и зета Николу да јој се придруже. Као по правилу, новац је био проблем, па су први пластеник подигли уз помоћ кредита.
– Наш први пластеник, димензија 8 пута 15 метара, подигли смо од позајмице из банке. Мој супруг је, на таштино убеђивање, напустио посао у једном великом трговинском ланцу и потпуно се посветио цвећарству. Одлучили смо да ја задржим посао у школи, како бисмо имали какву-такву сигурност, јер смо ушли у посао о којем нисмо много знали. Али, посао у школи ми није оправдање. Сваки слободан тренутак посвећујем пластеницима и пласману цвећа – каже Милена.
О нотама је све научила на академији, а о цвећу кроз сопствено искуство. Одлично познаје врсте, њихове латинске називе, зна шта којој биљци прија, где је треба садити, како је гајити. Једноставно, каже, то је морала да научи како би знала шта да препоручи купцима. Кроз учење су сазнали и како се гаји цвеће.
– Сваку грешку смо скупо платили. Што је производња била већа, и грешке су биле скупље. Дешавало се да купимо лошу земљу за саксије и све биљке пропадну. Сада, после 10 година у цвећарству, ризик и грешке смо свели на минимум. Сада имамо 1.200 квадрата под пластеницима и 3.000 квадрата на отвореном. Одлучили смо да добар део производње из пластеника прво преносимо на отворено, како би биљке ојачале и привикле се. То је уједно и већа гаранција купцима да ће биљка опстати у њиховим баштама – каже Милена Марковић.
За Марковиће је квалитет цвећа на првом месту. Биљке не износе на тржиште по сваку цену. С препродавцима кажу, не знају да раде, тако да својих преко 30 врста сезонског цвећа продају сами на кућном прагу.
Цвеће производимо и продајемо и кад се исплати и кад се не исплати. То је једино решење у овом, а верујем и у било ком другом послу. Познато је да је цена цвећа већ годинама иста, за неке врсте је чак и пала. Тај проблем смо морали да надоместимо већом производњом – додаје Милена.
Она наводи пример да је пре неколико година саксија висеће сурфиније продавана за 400 динара, а да је прошле сезоне била 200, па и ниже од те суме. У међувремену, поскупело је скоро све од репроматеријала. Највећа ставка у њиховој производњи је, кажу, грејање. За набавку угља, којим греју пластенике, потроши се највише новца.
-Али, већ десет година је цела породица у овом послу. Посвећено радимо и чекамо да дођу боља времена. Док се то не догоди, преостаје ми да спојим музику и цвећарство. Има и предлога да неке од концерата преместимо међу цвеће. Ко зна, можда одржимо и један међу сурфинијама. Јер не могу да се одрекнем ни једног, ни другог – каже Милена.
