МИСИЈА УДРУЖЕЊА ЦРВЕНА РАНКА
Најстарија и некада најраспрострањенија аутохтона сорта шљиве у Србији окупила је до сада 50 произвођача у Удружењу Црвена ранка. Њихова мисија је повратак краљице шљиве у домаће воћњаке и заштита аутентичности шљивовице, која је изворно и настала од аутохтоне ранке.
Удружење Црвена ранка је заживело 2012. године на Гледићким планинама, у засеоку који се зове Ракија. У домаћинству породице Вељовића из Краљева, нове генерације затекле су старе засаде ранке и почеле њено оживљавање. За десетак година постојања, од почетних десетак чланова, удружење данас броји преко 50 воћара и заљубљеника ранковаче.
За три године 20.000 црвењаче
Почетна идеја Вељовића била је обнављање засада под овом аутохтоном сортом, затим унапређење и развој туристичких, еколошких и тржишних услова и заштита интереса произвођача. Задатак им је био и да се за прве три године засади 20.000 садница ранке широм Србије.
Тај циљ је остварен, али је постигнуто и много више од тога. Сви млади воћари који желе да праве квалитетну ракију, а таквих је све више, долазе, интересују се и саде ранку. Они који су имали неке друге сорте, сада траже црвењачу. Број стабала црвене ранке у Србији и даље је релативно мали. Такорећи на нивоу статистичке грешке у односу на број стабала осталих сорти. Међутим, такав податак није обесхрабрујући. Напротив! Људи данас поново уче о њој. Процес је био спор, али је почео и то је најважније. Били смо на ивици да изгубимо аутентично благо. Данас се о ранки и ракији од ње све више прича, а колико сутра све више ће се гајити – каже Дејан Вељовић.
Нестала је у селу настанка
У селу Гледић на 500 метара надморске висине Дејан и његова супруга Драгана данас брину о 3.000 стабала ранке. Нека стабла су већ била затечена на имању Драганине мајчевине и од њих су настале нове саднице. Заселак је некада живео од ракије, па није чудо ни што се зове Ракија. Пре Другог светског рата у забаченом, планинском крају свих осам домаћинстава је гајило шљиву и пекло ракију.
Ракију су тада трговци у караванима одвозили са Гледића и сва је прављена од ранке. После рата људи су отишли из овог краја. Производња ракије прешла је у оквире индустрије, а примат су преузеле друге, хибридне сорте. Шуме су прогутале старе засаде. Остало је било тек понеко стабло, од којих смо произвели прве саднице и тако је почела прича о враћању краљице ракијске шљиве на заслужени престо – каже Вељовић.
Вељовић је мишљења да је ранка наша најзначајнија шљива за производњу ракије. Уједно, она је најроднија сорта. Препознаје се под именом даросавка, јер постоје индиције да је настала у селу Даросава код Аранђеловца. Међутим, тамо је више нема. Зову је још и рановача, шумадинка, црвењача и дреновка.
Ранке данас има код нас у свим крајевима земље. Не можемо да кажемо да је потпуно нестала. Међутим, то су запуштени воћњаци. Старији људи одавно не могу да брину о њима. Ранка је настала на овом поднебљу, рана је сорта.
Не воли једносортне засаде
Ранка је искључиво ракијска сорта и српска шљивовица је изворно настала од ње. Препознатљива је због тврде коштице која је слепљена уз месо, која у ферментацији и приликом печења не пуца, али даје специфичан укус ракији. Ту ракију једноставно не можете да не препознате. Чак и ако се у друге ракије стави, она ће знатно поправити квалитет и осетиће се њен шмек. Крајем прошле године направили смо специјалну серију купаже са ранком од 300 јединствених нумерисаних флаша. Свака је јединствена и не постоји нигде више. У неким боцама су дестилати стари близу 30 година. Најмлађи дестилат је десет година – каже Дејан Вељовић.
Ранка неће родити у једносортним засадима, јер има стерилан полен. Потребне су јој друге сорте за опрашивање. Најчешће су то остале ракијске сорте попут метлаша, црношљиве или трноваче. Могу да послуже и претежно засађене чачанска родна или стенлеј, зато што се време њиховог цветања подудара са црвеном ранком. Цвета неколико дана пре пожегаче.
– Формирали смо растилиште, односно расадник. Саднице добијамо од изданака и гајимо их до фазе када су спремне за сађење. Сви заинтересовани осим садница добијају и савете и упутства о гајењу. О њој такође треба бринути, као и о свакој другој сорти. Има крте гране које се ломе под теретом рода или од ветра. Није имуна на априлске мразеве, па је треба заштитити – додаје Вељовић.
Ранка за разлику од пожегаче успева и на сиромашнијем земљишту. Релативно је отпорна на гљивичне болести. Даје јајаст, средње-крупан плод са воштаном превлаком. У зависности од локалитета стиже за брање крајем јула и у првој половини августа. Лако се размножава изданцима. Пре вађења изданака треба проверити да стабло није заражено шарком. Ако није, после опадања лишћа од здравог стабла треба узимати изданке.
Шумадинка у трци са вискијем
За добијање квалитетне ракије од ранке боје ћилибара требало би испоштовати неколико важних правила. Најпре, плодови морају бити зрели, а температура када се шљиве купе што већа.
Купе се само оне шљиве које су добре за јело. Обавља се анаеробна ферментација, фракциона и двострука дестилација. Ферментација у дрвеним кацама траје од 21 до 25 дана. Потом, кљук препечемо у бакарним казанима и тако добијамо меку ракију. Она се затим препече и ставља у дрвену бурад на одлежавање следећим редоследом: три месеца у новим храстовим бурадима, шест месеци у бурадима средње старости и на крају у старим храстовим бачвама. Одлежавање не сме бити краће од 18 месеци. Шумадинка има раскошан буке што је врло тешко постићи и надамо се да ће у фото финишу, како каже наш професор Никичевић, победити и виски – каже Дејан Вељовић.
Код хибридних сорти коштица пре убацивања у казан мора да се извади, како би се избегла киселост и присуство метанола због њеног пуцања. Црвена ранка је изузетак, јер њена коштица не пуца. Коштица не само што не пуца, већ даје терпентност, укус домаће ракије.
Пише : Биљана Ненковић
Фото: Биљана Ненковић и приватна архива Удружења
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
