Пише: Светлана Мујановић
Краставац само неупућенима делује као биљка скромних захтева. Повртари који га гаје, посебно у затвореном простору, знају да је он велико „закерало“. Посебно су му велики захтеви према земљишту. Оно треба да има добре физичко – хемијске особине и, због корена слабе усисне моћи а кратке вегетације биљке, мора бити обезбеђено лако приступачним хранивима. О томе разговарамо са СањомМиловановићМиленковић, агрономком из Младеновца која има великог искуства у производњи овог поврћа код тамошњих повртара, нарочито у пластеницима.
– Краставац је врста која тражи обилно ђубрење органским и минералним ђубривима, а норме и начин ђубрења зависе од педолошког и агрохемијског састава земљишта – каже дипл. инж. Миловановић Миленковић. – Ово поврће посебно добро реагује на ђубрење стајњаком, који се, као и за све биљне врсте, уноси у позну јесен, а у заштићен простор може и током зиме.
Пракса је показала да је, уколико је земљиште сиромашније, потребно растурити више стајњака, док је на плодним земљиштима довољно да се унесе 20 до 30 тона по хектару. У недостатку стајњака препоручује се зеленишно ђубрење, а најбољи ефекти постижу се комбинацијом органских и минералних ђубрива. У заштићени простор уноси се прво тридесетак тона по хектару квалитетног стајског ђубрива, мада норме могу бити и знатно веће ако у земљишту нема довољно хумуса. Уколико су повртари у могућности, најбоље је да га растуре по целој површини и одмах заору на дубину од 30 до 40 цм. Уколико нема довољно органског ђубрива, треба унети барем 15 до 20 тона и распоредити га на ужи простор, испод будућих редова краставаца.
– На добро припремљеном земљишту прво се маркирају будући редови биљака, по обележеном трагу плужним разгртачем отворе бразде на две стране на дубину од 30 до 40 цм, у које се полаже планирана количина добро згорелог стајског ђубрива – саветује ова практичарка. – После тога, да се хранљива вредност стајњака не би губила, преко ђубрива се равњачем врати извађено земљиште и искултивира. Тако припремљено земљиште чека пролеће и садњу.
Познато је да се у пластеницима, уз савремену технологију, могу остварити високи приноси, чак и до 150 т/ха. За тако планирану производњу, поред растуреног стајњака, потребно је кроз минерална ђубрива по хектару унети и 200-250 кг азота, 150-200 кг фосфора 450-500 кг калијума, 180-250 кг калцијума и 50-70 кг магнезијума. Под основну обраду, заједно са стајњаком, а у зону развоја корена биљке, уноси се половина до две трећине фосфора и калијума. Остатак се додаје у предсетвеној припреми земљишта заједно с половином азотних ђубрива. Прихрањивање се може обавити “сувим” минералним ђубривима или се могу убацивати у систем за наводњавање па истовремено заливати и прихрањивати. Прихрана у концентрацији 0,2 до 0,3 се додаје у свако друго заливање, ако је унето довољно стајњака, или у свако, када је „мањкао“ стајњак
Норме за минерална ђубрива
Уколико се користе минерална ђубрива у „сувом” стању, планирану количину ваља растурити по целој површини. Препорука је да се усев до плодоношења прихрани у два наврата, а следеће две прихране се остављају за период плодоношења. И у овом случају број прихрањивања и дозе хранива зависе од количине унесеног стајњака. Па тако, ако је унето мање органских ђубрива број прихрањивања треба да буде већи (пет-шест пута). Норме прихрањивања могу бити различите у зависности од плодности земљишта и унетих количина органских материја, а најчешће је то од 120 до 150 кг KAN-а, 150 до 200 кг суперфосфата, 100 до 120 кг калијум-сулфата и 40-50 кг магнезијум-сулфата по хектару по једном прихрањивању.
