Заинтересованим повратницима из иностранстава за улагање у виноградарство и винарство, копредседници Националног тима за препород села Србије министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић, а после консултација са врхунским стручњаком у тој области доцентом Пољопривредног факултета у Новом Саду др Драгославом Иванишевићем, чланом Националног тима за препород села Србије, поручују да су улагања у виноградарство и винарство изузетно профитабилна.
Виноградарство као радно интензивна делатност омогућава ангажовање већег броја људи и остваривање већих прихода по јединици површине у односу на већину пољопривредних култура које се гаје у нашој земљи. Србија има одличне агро-еколошке услове за развој виноградарства.
Према подацима Института за економику пољопривреде у Београду у периоду 2012-2018. године, површине под виноградима су повећане за 35 процената и 2018. су биле око 34.000 хектара.
Како наводи др Драгослав Иванишевић, Србија годишње више увезе него што извезе вина. Реч је 10-20 милиона литара. Према подацима др Антона Пушкарића из Института за економику пољопривреде у Београду, Србија годишње произведе око 38 милиона литара вина. У периоду 2012-2016. године Србија је годишње извозила 13,6 милиона литара у вредности 16,2 милиона долара, док је у истом периоду увозила двоструко више – 27,2 милиона литара у вредности од 32,6 милиона долара. Спољнотрговински биланс је нешто повољнији 2019. године. Србија је извезла 13,3 милиона литара у вредности 20,9 милиона долара, док је увоз те године достигао 20,7 милиона литара вина у вредности од 30,8 милиона долара.
Министар Кркобабић посебно наглашава да су и у виноградарству и производњи вина на првом месту повећање обима производње и побољшање квалитета вина. То се постиже удруживањем.
– За сваку похвалу је што се винари у Србији удружују у рејонска удружења за заштиту географског порекла вина и што је формиран Национални савез виноградара и винара попут оних у Јужном Тиролу. Само удруживањем у специјализоване виноградарске и винарске задруге, а касније и стварањем сложених производно-прерађивачких система, винари ће моћи успешно да се баве унапређивањем технологије производње вина, али и маркетингом, који је нужан предуслов за успех на светском тржишту. Повећање поседа газдинства које се бави виноградарством, који сада просечно износи 0,28 ха, такође је могуће пре свега удруживањем у задруге, поручује Кркобабић и наглашава да је враћање старог сјаја виноградарским и винским задругама од ванредног значаја и за вински туризам, изузетно погодног и исплативог за сеоска домаћинства у многим крајевима Србије. Вински туризам је почео да се развија пре неколико година, а данас је туристима у Србији у понуди девет винских путева и посета око 300 винарија.
Радује чињеница да извоз вина у Србији непрекидно расте. Код вина је веома важна цена по литру. Србија је повећала просечну цену са 0,97 евра по литру у 2008. години на 1,48 евра у 2018. години У последње време расте извоз квалитетних вина са контролисаним географским пореклом.
Код нас доминирају западноевропске сорте совињон, шардоне, мерло, каберне совињон. Од старих сорти се на значајнијим површинама гаји прокупац, затим грашац – италијански ризлинг. Шанса Србије је у новоствореним сортама које постају „хит” у Европи као што су Пробус, Сила и Морава.
-Виноградарска производња може бити исплатива на 2-5 хектара. Улагања за подизање једног хектара винограда су око 15.000 евра. Овоме треба додати и улагања у опрему за производњу вина. Процењује се да је на 10 хектара винограда потребно уложити још око 150.000 евра. У виноградарству и винарству обрт капитала је нешто спорији, јер до добијања пуног рода протекне 4 до 5 година. За добијање квалитетног вина потребне су још 3-4 године. После тога следи позиционирање на тржишту, што није нимало једноставно. Али на крају су ефекти врло позитивни, поручује доц. др Драгослав Иванишевић.
У оквиру винородне Србије налазе се три региона – централна Србија, Војводина и Косово и Метохија са 22 рејона и 77 виногорја и више виноградарских оаза.
Академик Шкорић истиче да и произвођачи у винарству морају мењати навике, морају се удруживати и унапређивати знање и технологије, неопходно је развијати домаћи научноистраживачки рад и поздравља најаву да ће држава у наредних десет година у унапређење винарства уложити 300 милиона евра.
Национални тим за препород села Србије залагаће се за повећање подстицаја за нове засаде винограда, посебно за производњу вина са заштићеним географским пореклом, компензацију трошкова лабораторија, субвенције за опрему и машине. Заинтересованим за улагање у виноградарство и винарство поручује да ће на њихов захтев организовати посете успешним специјализованим воћарско-виноградарским задругама међу којима су „Трифун и Дионис“ из Бешке и „Изба ваин“ из Веле Поља, Градска општина Црвени Крст, Ниш, које су од Кабинета за регионални развој добиле подстицајна средства у оквиру пројекта обнове задругарства „500 задруга у 500 села“. Акција доделе бесповратних средстава винаградарским задругама ће бити настављена и ове године.
