Шанса за опстанак највећег броја породичних пољопривредних газдинстава, којих у Србији има 570.000, је њихово удруживање, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић говорећи на Округлом столу о задругарству у оквиру Зимских сусрета пољопривреде на Златибору.
Кркобабић јеистакао да пољопривреднике на удруживање тера мали, а уситњен посед и да задруге као организациони облик удруживања немају ваљану алтернативу ни у Европској унији, а ни код нас.
„Успешна задруга даје успешно село, а успешно село успешну Србију“, рекао је Кркобабић.
Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов-Бизоњ истакла је значај оваквих скупова јер, како је рекла само када знамо какво је стање и какве су нам потребе можемо да определимо адекватна будућа улагања.
„Људи се све више организују у задруге и то изискује улагања у механизацију, складишне капацитете и нове људе. Задруге дају допринос буџету Србије, доприносе економској одрживости својих задругара а тиме и одрживости села“, изјавила је она.
Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић рекао је да је задругарство у успону и да се у наредном периоду планира формирање задружног фонда, повећање броја задругара и што већа синергија са струком и науком.
Истакнуто је да је од 2017. године за задругарство из програма подршке задругама „500 задруга у 500 села“ издвојено 2,2 милијарде динара за унапређење пословања и технолошки развој 207 новооснованих и старих земљорадничких и пољопривредних задруга у Србији.
Извор: Танјуг
Фото: Pixabay
