Moljac krompira (Phthorimaea operculella), nama do nedavno nepoznata napast, postao je poslednjih godina čak i razlog zbog kojeg su neki proizvođači odustali od proizvodnje ove značajne povrtarske vrste. To je je štetočina sušnih i toplih regiona, u koje se polako ubraja i naša zemlja.
S njive na koju se ova štetočina useli, dobija se niži prinos nekvalitetnih krtola. Takav merkantilni krompir nema tržišnu vrednost i teško se prodaje, a semenski uopšte nije za upotrebu.
Voli topla i suva leta
Na masovnu pojavu moljca krompira uticala je globalna promena vremena. Poslednjih nekoliko godina imamo blage zime, a tokom letnjih meseci do kasno u jesen je prilično toplo i suvo, što odgovara ovoj štetočini. U našim uslovima ovaj moljac ima pet do sedam generacija. Optimalna temperatura za njegov razvoj je od 27 do 35 stepeni i tada se generacije brzo smenjuju, jer razvoj jedne traje 20 do 25 dana. Kada zahladi pa temperatura padne na 18 stepeni C, leptiri sledeće generacije izleću i za dva meseca, a na 16 stepeni C prestaje piljenje gusenica.
Moljac napada i paradajz, plavi patlidžan i duvan. Ipak, najštetniji je na krompiru koji napada i u vegetaciji, i za vreme čuvanja u skladištima. U toku vegetacije leptiri polažu jaja na listove krompira, a larve, tokom ishrane prave mine na listovima i hodnike u stabljikama zbog čega se nadzemni delovi prevremeno suše. Najveće štete nastaju na krtolama. Pri kraju vegetacije, ukoliko se bankovi uruše pa krtole ogole, leptiri na njih nesmetano polažu jaja. Ženka, leptirić smeđe boje s ljubičastim prelivima, dužine 10-12 mm, tada polaže jaja (50-200 komada) na zemlju oko biljaka, stabljiku, na i u okca na krtolama. Ispiljene larve se ubušuju u njih i prave hodnike i galerije. Kada se u potpunosti razviju, larve mogu biti dužine oko 13 mm, a boja im zavisi od toga da li su se hranile lišćem i stabljikom ili samo krtolom, i kreće se od beličasto-zelenkaste do ljubičaste boje. Kritičan period za napad moljca je od polovine jula do vađenja krompira, kao i od momenta unošenja krtola u skladište pa sve dok temperatura u njima ne padne ispod 15 stepeni. Ovako napadnute krtole veoma brzo pronalaze paraziti i one propadaju. U proizvodnji semenskog krompira, polažući jaja na i u okca, smanjuju im klijavost u sledećoj sezoni.
Dakle, moljac veću štetu pravi u toplijim krajeviima, ali i u skladištima u kojima se nesmetano razmnožava. Štetu pravi i na nadzemnim delovima biljke, ali je ona mala, na krtolama je ekonomski značajna. Ukoliko je izuzetno toplo i suvo vreme tokom letnjih meseci, kada se krompir gaji na težim, ilovastim zemljištima, na kojima se zbog takve strukture sadi pliće, ili se kasnije vadi, leptirićima se pruža mogućnost da dugo i nesmetano polažu jaja na krtole i prave veće štete.
Kako sprečiti prenamnožavanje
Većina povrtara smatra da se ovako opasnoj štetočini na put može stati jedino intenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, to ne mora da bude uvek tako jer postoje i druge mere. Najbolje je kada se one kombinuju, da se prvo uradi preventiva, zatim mehanička pa tek onda hemijska zaštita.
Diplomirana inženjerka SandraMiletaković, savetodavac za zaštitu bilja PSSS u Kruševcu, prateći ovog napasnika tokom više godina utvrdila je nekoliko pravila njegovog ponašanja i to:
Na sortama krompira sa kraćom vegetacijom, kao i na onim koje su ranije posađene, na krtolama se najčešće ne mogu pronaći larve ove štetočine. Nasuprot tome, na selekcijama sa dužom vegetacijom, kao i onim čije su krtole posle završetka vegetacije ostale duže na parceli neizvađene, moljac ostavlja brojno potomstvo
Sorte s manjim sadržajem skroba su manje napadnute
Moljac se javlja intenzivnije na usevima koji se gaje u težim zemljištima, dok ga na peskovitim nema, ili ima sporadično
Na krompiru, pliće posađenom i bez pravilno napravljenih bankova, moljac lakše dolazi do krtola i polaže jaja. Istovremeno, krtole u dubljim slojevima ostaju „neotkrivene“
Moljca manje privlače krtole na zakorovljenim parcelama
Na krompiru koji je posađen polovinom jula, čak i u monokulturi, a izvađen krajem oktobra, moljac nije otkriven
Krompir podnosi niže cene proizvodnje i zaštite, te je potrebno prilagoditi mere suzbijanja novoj računici, posebno primenu insekticida.
Stalni monitoring i sve mere zaštite
Inženjerka Miletaković dodaje da je obavezno praćenje, takozvani monitoring štetočine tokom vegetacije, postavljanjem feromonskih klopki i ne sme se izostaviti nijedna agrotehnička mera.
Tako se ne sme preskočiti zagrtanje krtola. Krompir valja saditi u bankove, da dubina pokrivanja krtole bude 10 do 15 cm, u dobro obrađeno rastresito zemljište, a izbegavati parcele s tvrđom, ilovastom podlogom. Obavezno je i zagrtanje. Preporučuje se navodnjavanje, kako zemljište u redu ne bi popucalo, jer sićušna ženka leptira lako prolazi kroz te pukotine i na krtole polaže jaja.
Hemijske mere suzbijanja moljca krompira su poslednje na redu, jer, za sada, nema registrovanih insekticida za zaštitu krtola. Nadzemni deo uspešno štite svi insekticidi koji se upotrebljavaju u zaštiti od krompirove zlatice. Tako, u prvom delu vegetacije valja koristiti Kalipso 480-SC ili Proteus 110-EC, a u drugom delu, mesec dana pre vađenja, preporučuje se Koragen 20-SC, zbog dužine delovanja. Ako je visoka brojnost pred vađenje, prednost treba dati insekticidima Afirm 095-SC ili Alverde SC.
Pre unošenja krompira u skladište, valja obavezno uraditi mehaničku i hemijsku dezinfekciju, a preparati, korišćeni u vegetaciji, ne smeju se upotrebljavati u skladištu.
Piše: Svetlana Mujanović
