Мољац кромпира (Phthorimaea operculella), нама до недавно непозната напаст, постао је последњих година чак и разлог због којег су неки произвођачи одустали од производње ове значајне повртарске врсте. То је је штеточина сушних и топлих региона, у које се полако убраја и наша земља.
С њиве на коју се ова штеточина усели, добија се нижи принос неквалитетних кртола. Такав меркантилни кромпир нема тржишну вредност и тешко се продаје, а семенски уопште није за употребу.
Воли топла и сува лета
На масовну појаву мољца кромпира утицала је глобална промена времена. Последњих неколико година имамо благе зиме, а током летњих месеци до касно у јесен је прилично топло и суво, што одговара овој штеточини. У нашим условима овај мољац има пет до седам генерација. Оптимална температура за његов развој је од 27 до 35 степени и тада се генерације брзо смењују, јер развој једне траје 20 до 25 дана. Када захлади па температура падне на 18 степени Ц, лептири следеће генерације излећу и за два месеца, а на 16 степени Ц престаје пиљење гусеница.
Мољац напада и парадајз, плави патлиџан и дуван. Ипак, најштетнији је на кромпиру који напада и у вегетацији, и за време чувања у складиштима. У току вегетације лептири полажу јаја на листове кромпира, а ларве, током исхране праве мине на листовима и ходнике у стабљикама због чега се надземни делови превремено суше. Највеће штете настају на кртолама. При крају вегетације, уколико се банкови уруше па кртоле оголе, лептири на њих несметано полажу јаја. Женка, лептирић смеђе боје с љубичастим преливима, дужине 10-12 мм, тада полаже јаја (50-200 комада) на земљу око биљака, стабљику, на и у окца на кртолама. Испиљене ларве се убушују у њих и праве ходнике и галерије. Када се у потпуности развију, ларве могу бити дужине око 13 мм, а боја им зависи од тога да ли су се храниле лишћем и стабљиком или само кртолом, и креће се од беличасто-зеленкасте до љубичасте боје. Критичан период за напад мољца је од половине јула до вађења кромпира, као и од момента уношења кртола у складиште па све док температура у њима не падне испод 15 степени. Овако нападнуте кртоле веома брзо проналазе паразити и оне пропадају. У производњи семенског кромпира, полажући јаја на и у окца, смањују им клијавост у следећој сезони.
Дакле, мољац већу штету прави у топлијим крајевиима, али и у складиштима у којима се несметано размножава. Штету прави и на надземним деловима биљке, али је она мала, на кртолама је економски значајна. Уколико је изузетно топло и суво време током летњих месеци, када се кромпир гаји на тежим, иловастим земљиштима, на којима се због такве структуре сади плиће, или се касније вади, лептирићима се пружа могућност да дуго и несметано полажу јаја на кртоле и праве веће штете.
Како спречити пренамножавање
Већина повртара сматра да се овако опасној штеточини на пут може стати једино интензивном хемијском заштитом. Међутим, то не мора да буде увек тако јер постоје и друге мере. Најбоље је када се оне комбинују, да се прво уради превентива, затим механичка па тек онда хемијска заштита.
Дипломирана инжењерка СандраМилетаковић, саветодавац за заштиту биља ПССС у Крушевцу, пратећи овог напасника током више година утврдила је неколико правила његовог понашања и то:
На сортама кромпира са краћом вегетацијом, као и на оним које су раније посађене, на кртолама се најчешће не могу пронаћи ларве ове штеточине. Насупрот томе, на селекцијама са дужом вегетацијом, као и оним чије су кртоле после завршетка вегетације остале дуже на парцели неизвађене, мољац оставља бројно потомство
Сорте с мањим садржајем скроба су мање нападнуте
Мољац се јавља интензивније на усевима који се гаје у тежим земљиштима, док га на песковитим нема, или има спорадично
На кромпиру, плиће посађеном и без правилно направљених банкова, мољац лакше долази до кртола и полаже јаја. Истовремено, кртоле у дубљим слојевима остају „неоткривене“
Мољца мање привлаче кртоле на закоровљеним парцелама
На кромпиру који је посађен половином јула, чак и у монокултури, а извађен крајем октобра, мољац није откривен
Кромпир подноси ниже цене производње и заштите, те је потребно прилагодити мере сузбијања новој рачуници, посебно примену инсектицида.
Стални мониторинг и све мере заштите
Инжењерка Милетаковић додаје да је обавезно праћење, такозвани мониторинг штеточине током вегетације, постављањем феромонских клопки и не сме се изоставити ниједна агротехничка мера.
Тако се не сме прескочити загртање кртола. Кромпир ваља садити у банкове, да дубина покривања кртоле буде 10 до 15 цм, у добро обрађено растресито земљиште, а избегавати парцеле с тврђом, иловастом подлогом. Обавезно је и загртање. Препоручује се наводњавање, како земљиште у реду не би попуцало, јер сићушна женка лептира лако пролази кроз те пукотине и на кртоле полаже јаја.
Хемијске мере сузбијања мољца кромпира су последње на реду, јер, за сада, нема регистрованих инсектицида за заштиту кртола. Надземни део успешно штите сви инсектициди који се употребљавају у заштити од кромпирове златице. Тако, у првом делу вегетације ваља користити Калипсо 480-СЦ или Протеус 110-ЕЦ, а у другом делу, месец дана пре вађења, препоручује се Кораген 20-СЦ, због дужине деловања. Ако је висока бројност пред вађење, предност треба дати инсектицидима Афирм 095-СЦ или Алверде СЦ.
Пре уношења кромпира у складиште, ваља обавезно урадити механичку и хемијску дезинфекцију, а препарати, коришћени у вегетацији, не смеју се употребљавати у складишту.
Пише: Светлана Мујановић
