Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине обезбедио је новац за израду студије о ефикасном смањивању популације крпеља на Фрушкој гори, а такође ће у сарадњи с Националним парком и Покрајинским заводом за заштиту природе у наредном периоду спровести и конкретну акцију, којом би се смањио број ових инсеката на еколошки безбедан начин. Процене су да је велик број фрушкогорских крпеља заражен узрочником лајмске болести. Национални парк „Фрушка гора“ у понуди има велики број излетишта и добро обележених планинарских и пешачких стаза, које нуде бројне могућности за квалитетан активни одмор. Међутим, боравак у природи носи и ризик да излетници буду заражени болешћу коју преносе крпељи. Ови штетни инсекти познати су као вектори мноштва зоонотских, тј. преносиоци су паразитарног обољења, тзв. пироплазме домаћих животиња, као и бактерије из породице спирохета, Borellia burgdorferi, која изазива лајмску болест.
Фрушка гора је због својих климатских, биолошких и хидролошких особина једно од жаришта крпеља у региону, а распрострањени су најчешће у рубним подручјима шума, у слоју жбунова, ниског растиња и подручјима високе траве. Још осмадесетих година прошлог века утврђено је да је сваки трећи крпељ с овог подручја заражен, а неки последњи подаци упозоравају на то да би број заражених могао да иде чак до 80 одсто. Стога ће се о сузбијању фрушкогорских крпеља убудуће водити рачуна у континуитету, истакнуто је у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине. Овај инсект спада у пауколике ектопаразите из реда Ид`одида, поткласе Ацарина. Дели се на тврде (породице Nuttalliellidae и Idxodidae) и меке (породица Argasidae). Најчешће борави на врху високих трава, где чека пролазак животиња и људи на које се после идентификације мирисом закачи помоћу посебних кука на предњим ногама. Идентификација се дешава уз помоћ посебних хеморецептора који реагују на хемијска једињења у ваздуху. Помоћу њих, крпељ препознаје угљендиоксид, млечну киселину, амонијак, као и бутанску киселину, која је препознатљива код свих сисара. Реагује и на светлосне промене (тамно-светло), као и на вибрације. Његов убод је безболан, те је неопходно после боравка у природи прегледати кожу целог тела. Уколико се не уклони, овај паразит дуго остаје на „домаћину“.
Крпељ живи неколико година и пролази кроз четири стадијума – јаје, ларва, нимфа и адулт (одрастао). Сваки стадијум траје око годину дана, при чему се он у сваком храни само једном, увећавајући се и неколико стотина пута. Ларва, нимфа и адулт хране се крвљу животиња и људи. Резервоар инфекције су животиње, и то најчешће ситни глодари. Крпељи су активни почетком пролећа, све до позне јесени. Осим у трави, бораве на лишћу, грмљу, нижем дрвећу до метар и по висине. Овом инсекту у просеку треба шест сати за проналазак убода, а један до два сата да пробуши кожу. Да би дошло до заразе, потребно је 10 сати да сише крв. Шансе за обољење су мале, под условом да се уклони с тела у року од 24 сата. Убод је углавном неосетан, јер он у пљувачки садржи природни анестетик. Овако може да остане непримећен, исисавајући крв колико му је потребно и онда да оде. Од тог тренутка мирује до следеће сезоне, када прелази у виши стадијум. Одрасли инсекти полажу јаја и тиме се њихов животни циклус завршава. Следећег пролећа из јаја се легу ларве и успоставља се нови циклус.
ПИРОПЛАЗМОЗА КОД ЖИВОТИЊА
Најопаснија болест коју крпељи могу пренети животињама је пироплазмоза или бабезијаза. Назив бабезијаза потиче од врсте микроорганизама протозоа бабезија, које уништавају црвена крвна зрнца и изазивају анемију. Као и код човека, од изузетне важности је правовремена дијагноза болести. Свака прележана пироплазмоза оставља последице на унутрашње органе животиње и посредно јој скраћује жи вот. Симптоми су слабост, повишена температура и тамнија мокраћа. Успешност лечења и ниво трајних оштећења јетре директно зависе од (благовремене) дијагнозе и клиничког третмана.
ЛАЈМСКА БОЛЕСТ
Од зараза које крпељи преносе у Европи, за људе је најопаснија лајмска болест коју изазива бактерија Borrellia burgdorferi. Болест коју ова бактерија изазива пролази без икаквих последица, уколико се лечи у раном стадијуму. Почетни знак лајмске болести је црвени осип који се проширује по кожи. Осип не изазива свраб и бол, а може и да нестане сам од себе непримећен, уколико се налази на делу тела коју оболела особа не може да види. Десетак дана после инфицирања почињу симптоми који указују на грип: главобоља, малаксалост, бол у зглобовима и мишићима, грозница итд. Ако се не дијагностикује и не лечи на време, јављају се озбиљније тегобе артритис, хронично отицање зглобова, оштећење периферног нервног система, док у 8 одсто случајева долази до поремећаја рада срца. Такође, могућа је појава менингитиса и енцефалитиса који се могу препознати по укоченом врату, заборавности, конфузији, грозници и преосетљивости на светлост. Болест се успешно лечи антибиотицима, без последица.
КРПЕЉНИ МЕНИНГОЕНЦЕФАЛИТИС
Крпељни менингоенцефалитис (КМЕ) је узрокован вирусом крпељног енцефалитиса, који преносе крпељи рода Idxodes persulcatus и Idxodes ricinus, а најчешће се клинички представља као менингоенцефалитис. Болест је се зонског карактера, јер је актуелна у пролеће и лето. У европским жариштима, сезона може трајати и дуже, те се јавља још један талас епидемије у јесен. Најчешће су погођене особе које долазе у додир с крпељом професионално или туристички, проводећи време на ливадама и шумским пределима. Природни резервоар болести су шумски глодари и птице, а новија истраживања доказују да су и велике дивље животиње носиоци вируса. И крпељ може бити резервоар, који уз то што остаје дуго заражен, преноси вирус на следећу генерацију. Вирус се преноси после угриза крпеља, али и путем ингестије (пијења) млека. Време од заразе до појаве првих симптома траје 8 до 14 дана. Болест се развија у две фазе. Прва се јавља код скоро свих болесника са симптомима сличним грипи општа слабост и невољност, повишена температура, главобоља, повраћање, болови у целом телу. После ове фазе која траје око пет дана, уобичајено је раздобље без симптома, које траје 7 до 10 дана. Друга фаза почиње с нагло повишеном температуром, главобољом, укоченим вратом и повраћањем. Чешће су изражени симптоми упале можданог омотача (менингитични), а ређе они због упале мозга (енцефалитични), тј. кичмене мождине (мијелитични). Уз знакове упале централног нервног система, јављају се слабост мишића, вртоглавица и поспаност.
Болест не мора нужно имати овакав ток, већ се може јавити само прва фаза или одмах почиње с другом фазом. У најтежим случајевима долази до парализе дисања, делиријума и других облика поремећаја свести (кома), са смртним исходом. Лечење је искључиво симптоматско.
М. Волчевић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
