Пише: Светлана Мујановић
Последњих година воћаре, посебно малинаре и купинаре, мучи штеточина – дрозофила сузуки (Drosophila suzukii) која уме да за неколико сати зреле плодове претвори у кашу. Често се то догађа и у гајбицама, у складишту. Штете су велике.
Ми немамо свој назив за нову напаст, која се веома брзо шири по свету. Обично се користи име азијска воћна мушица јер потиче из Јапана. У Европи је откривена 2010, а код нас 2016. године. Главни пут ширења је трговина пољопривредним производима у којима ова штеточина обитава. Азијска воћна мушица лако се и брзо шири, има пуно домаћина, углавном воћке – јагоду, малину, купину, вишњу, трешњу, брескву, кајсију, шљиву, смокву и грожђе, и због тога је сузбијање отежано.
Пуно гладних генерација
Други проблем у борби с азијском мушицом јесте велики број генерација у току једне године. У повољним условима буде их и 15. За разлику од већине врста дрозофила, а познато их је око три хиљаде, које се развијају у воћу које трули, она се у плодове „усељава“ док су још на биљци. Један пар може да остави на стотине потомака. Захваљујући снажној тестерастој легалици којом засеца епидермис, женка полаже јаја у унутрашњост плода, и из њих се развијају ларве које се хране његовим месом, у њима завршавају и развој, прелазе у лутку која, или остаје у плоду, или се налази тик уз њега. На крају циклуса појављује се одрасла мушица која презими.
Једна женка азијске мушице може да положи од једног до три јајета на једном месту, али један плод може посетити више женки, те се у њему може излећи и до 70 ларви. Развој једне генерације веома је кратак. Дрозофила за највише две недеље прође кроз све развојне стадијуме и појави се нова генерација.
Осим директних штета које настају исхраном унутар плода, постоје и индиректне, а то су секундарни паразити, гљиве и бактерије, проузроковачи трулежи. Азијска воћна мушица воли подручја с високом влагом и умереном температуром, односно умерено-континенталну климу, баш каква је на нашим просторима, те не чуди што се брзо шири по нашим воћњацима и складиштима.
Клопке у пластичним флашама
Дрозофила је смеђежута мушица, дуга до три милиметра и по изгледу воћари је тешко разликују од других мушица, што је додатна потешкоћа. Од ње за сада нема поузданог хемијског лека, јер јаја полаже у зреле плодове, када се ниједан инсектицид не сме употребити. Најефикаснија заштита је превентива, али не из групе хемијских препарата, већ хигијена засада и дела земљишта које окружује воћњак и постављање механичких баријера – ловних клопки. Изловљавање плочама или растворима с феромонима не даје очекиване резултате, јер ова штеточина не лучи сексуалне феромоне.
Као клопке могу се користити пластичне флаше, а најбоље су оне од воде. На њима треба направити неколико отвора, пречника четири милиметра, кроз које ће ући одрасла дрозофила. Такође, потребно је избушити и отворе преко којих ће се причврстити газа, а кроз које ће се ширити мирис из флаше. Као мирисни атрактант користи се мешавина јабуковог сирћета и црног вина, у односу 1:1, и пар капи детерџента за судове. За масовно изловљавање неопходно је у засаду поставити пуно флаша, првенствено по његовим ивицама. Показало се да је најбоље када се флаше поставе на размаку од два-три метра по ивицама воћњака и на пет метара у унутрашњости парцеле. Дрозофила се може изловљавати и другим атрактантом – мешавином јабуковог сирћета и мале количине свежег квасца. Клопке се постављају у крошње дрвећа, у сенку, на висину од 1,8 метара.
Хигијена воћњака и околине подразумева уклањање с ивица парцела дивље купине, зове, џанарике и других биљних врста које могу бити домаћини овој штеточини. Важно је и да се сви стари, нерентабилни и запуштени засади у околини искрче, јер они су важно скровиште за дрозофилу.
Бурад за црвљиве плодове
Чим плодови почну да руде, ваља у воћњаке унети бурад која могу добро да се затворе. У том периоду воћњаци се свакодневно обилазе и плодови детаљно прегледају. Откине се сваки црвљив, презрео, труо, па и сумњив плод, и убаци у буре. Бурад се не отвара најмање седам дана. Тако се спречава развој штеточине и појава одраслих дрозофила нове генерације. Плодове, посебно малине и купине, ваља брати пре технолошке зрелости, да би се што пре уклонили с парцеле и тако смањио број генерација које би се евентуално створиле у том засаду.
