Лош квалитет воћних садница не може се надокнадити агротехником. Због тога не треба занемарити савет стручњака да се оне купују само у специјализованим расадницима. Приликом одабира обратите пажњу на њихово здравствено стање. Не смеју имати знакова болести нити механичких оштећења. Корен и надземни део треба да буду добро развијени. Није пожељно да су старије од две године. Ако се определите за оне које имају превремене гранчице, већ у другој години можете очекивати значајнији род.
Од куповине до садње са садницама ваља поступати опрезно. Њихов корен се мора заштитити од исушивања слојем ситне земље или песка. Из овог тзв. трапа вади се и за садњу припрема само онолико садница колико се може посадити у наредна два до три сата. Свака од њих сепојединачно припрема. Све повређене, сасушене и поломљене жиле се скраћују до здравог дела, а дуже на 15 до 20 центиметара тако да пресек буде што мање кос да би ране лакше зарасле. Корисно је да се непосредно пре садње корен потопи у смешу говеђег стајњака и иловаче. На тај начин ће се побољшати контакт корена са земљом, односно ожиљавање и укорењивање садница, а самим тим и њихов пријем.
Величина рупа за садњу зависи од квалитета и претходне припреме земљишта. У сваком случају, оне морају бити довољно широке и дубоке да би корен заузео што природнији положај.
Садња малине и купине
ЈЕСЕН ИМА ПРЕДНОСТ
Није добро да се сади када је земља превише сува или превише влажна, када је смрзла или је температура испод нуле
Малина се може садити од новембра до априла. Јесења садња се препоручује за сувље и топлије крајеве и на лакшим земљиштима. Пријем садница је бољи ако се одмах после вађења из расадника посаде на стално место. Тамо где то није могуће, треба их утрапити у канале који се праве на местима где се не задржава вода. Саде се искључиво сортно чисти, здрави и зрели изданци, из регистрованих матичних засада. Добра садница има дебљину оловке, доста очуваних пупољака и много свежих и ситних жилица. Малина се сади у бразде у које се припремљене саднице распоређују непосредно пред садњу, водећи рачуна да не дође до исушивања жилица. Саде се око 3 до 3,5 центиметара дубље него што су биле у матичњаку. Због осетљивости пупољака на корену треба водити рачуна да се земљиште превише не гази приликом садње.
И за купину важи исто правило – јесењој садњи увек треба дати предност. Није добро да се сади када је земља превише сува или превише влажна, када је смрзла или је температура испод нуле. Нарочито се мора водити рачуна о томе да саднице не буду дуже изложене ветру, сунцу или мразу, јер је корен врло осетљив. Приликом њихове набавке води се рачуна о томе да су произведене у матичним засадима, прописано упаковане и декларисане. Сади се слично као малина. Садња не сме бити плитка, јер се садница лако исуши, али ни предубока, јер је отежано избијање нових изданака и успорен пријем.
Поступак приликом садње врло је значајан за будући развој воћке. Први корак је нагртање растресите земље у рупу до висине где ће бити коренов систем. Потом се поставља воћна садница тако да корен буде правилно распоређен на све стране. Грешке се не смеју правити приликом одређивања дубине садње. У случају када је превиша дубока, пријем је слабији, воћке су кржљавије и слабије рађају. Није добра ни сувише плитка садња јер су таква стабла изложенија суши, слабије се развијају, а током обраде већа је могућност да се оштети корен. Стручњаци често напомињу да се воћке саде на исту дубину на којој су биле у растилу. То се лако одређује по боји коре: део који је био у земљи је светлији од дела који је био изнад земље.
Када се садница постави на правилну дубину, на жиле се мотиком нагрне растресита земља која се добро нагази. Уколико у току припреме земљишта нису додавана ђубрива, онда се преко земље ставља 5 до 10 килограма добро згорелог стајњака и на њега слој земље. На крају се све добро нагази и око посађене саднице направи мала хумка од земље. Ако се лаганим повлачењем руком садница не може ишчупати, значида је садња добро обављена.
Јесен је право време да се размишља и о заштити воћњака од неповољног дејства ветра. Стручњаци препоручују да заштитни појас чини више редова различитог дрвећа – клен, јасен, бреза, липа, храст, багрем… Изабране врсте се саде тако да стабла ближа ударима ветра буду ниска, потом виша и у последњем реду највиша. Захваљујући развијеном стаблу и великој лисној маси, ударе ветра ефикасно може да ублажи и орах. Уз то, плодови ове воћне врсте и дрво су врло цењени и дефицитарни на тржишту, па се може остварити и економска корист.
С. Малиновић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
