Навикли смо да је купус зелене боје и беличастог меса, али постоје и главице по којима и повртњак, и повртар могу да се разликују. Црвене главице, чији се листови у пољу плаве, не само да атрактивније изгледају, већ су и, условно речено, здравије због антоцијана који је моћан антиоксиданс.
Пише: Биљана Ненковић
Производња црвеног купуса у Србији је спорадична, упркос његовом укусу, здравим материјама и декоративности. На тезгама и трпезама је још ређи. Један од разлога би могла да буде и двоструко скупља производња од обичног купуса и спорији раст. С друге стране, црвени купус је отпорнији на пуцање главице, одлично подноси зиму.
Први домаћи хибрид др Ива Ђиновића
Најпознатији селекционар југоисточне Европе др Иво Ђиновић из Велике Плане, који у свом портфолију има преко 50 различитих сорти и хибрида, међу којима је најпознатија паприка слоново уво, наводи да црвени купус може успешно да се гаји код нас, али је нереално очекивати да ће повртари почети масовно да га саде. То би могао да буде избор малог броја произвођача, који пре теже квалитету, него квантитету. Треба имати у виду и да је његова цена готово двоструко већа од белог купуса.
Пре пет година, укрштањем и селекцијом др Ђиновић је створио први домаћи хибрид црвеног купуса, чији пигмент црвене боје из породице флавоноида представља моћни антиоксиданс, обилује витаминама Ц и Е. Осим тога, он је и примамљивог изгледа на тањиру, те би домаћу кухињу могао да учини шаренијом и богатијом.
– Он садржи много више антоцијана од белог и розе купуса. А та хранљива материја нарочито је важна у спречавању тромбозе периферних крвних судова Црвени краљ повртњака има помало резак, љуткаст укус, који потиче од сумпорних уља, такође лековите материје – рекао је др Иво Ђиновић.
Август крајње време за садњу
Домаћи хрибрид је средње касни, чије су главице масе од 2 до 3 килограма, а вегетациони период је око 90 дана, те је август крајње време када га ваља посадити. Постоје сорте с вегетацијом од 100 до 140 дана и главицама од 1,5 до 2 килограма, које су најцењеније на тржишту. Генерално, отпоран је на многе болести, попут пламењаче. Одбија инсекте и патогене микроорганизме. Чак и птице га само пробају, па одлазе на бели, који више воле. Отпоран је и на хладноћу, па може да стоји у њиви до касне јесени и да се бере сукцесивно, без бојазни да ће главице попуцати. Има јак корен и набијене главице.
Сади се на размаку између главица на 40 центиметара, а између редова од 60 до 70 цм. Професионални повртари након расађивања примењују и наводњавање по систему кап по кап, кроз који се може одрадити и дохрана, уколико у земљишту нема потребних материја за раст купуса. А то су пре свега азот, калијум и фосфор. На температури од 2 до 3 степена може да се чува и до 4 месеца.
Процес фотосинтезе код црвеног купуса је слабији и то је разлог зашто спорије расте, али виша цена од белог компензује тај и остале, условно речено, недостатке у производњи. Србија није велики потрошач овог купуса. Према неким проценама, домаћи маркети наручују око две до три тоне недељно. Међу највећим потрошачима су Руси, који га обилато користе у исхрани. Није погодан за кисељење. Највише се употребљава свеж, у салатама, а нешто ређе и за кувана јела.
