У нашим условима рани купус се гаји из расада произведеног у топлим лејама, тунелима или пластеницима са грејањем. Када ће се овај посао обавити зависи од температуре. Најчешће се ради почетком априла, тако да зреле главице, у зависности од сорте, за сечу пристижу од печетка јуна до краја јула.
Расад не треба пикирати
Купусњаче су отпорне на ниске температуре и расад се не пикира, једино се објекти редовно проветравају. Расађују се само здраве биљке с добро развијеним кореном, које имају пет-шест листова. На лаким земљиштима ваља садити раније сорте, док на тежим предност имају касније селекције. Оптималне температуре за раст и развој овог поврћа су 15–20 Целзијусових степени, а не одговарају му изнад 25.
Рани купус има мању лисну розету, па се сади на растојању 50 х 50 или 50 д` 60 центиметара. У том случају по хектару се расади 50.000–66.000 биљака. Најчешће се сади ручно, ујутру или поподне, а дан пред расађивање парцела на којој ће се гајити купус обилно се залије. Ако се овај посао обавља у најтоплијем делу дана, или се сади прерастао расад, ваљало би да се део лисне масе одреже да би се смањило испаравање воде преко биљака и убрзало укорењивање. Неколико дана после расађивања усев се прегледа и по потреби попуне празна места.
Када и чиме ђубрити
Купус тражи плодна земљишта богата хранивима. Ипак, ђубрење се обавља на основу агрохемијске анализе земљишта. Ваља знати да је биљкама азот најпотребнији после расађивања, фосфор у фази формирања главица а калијум када главице почну да расту. Просечно потребне количине минералних ђубрива за ово поврће су: азота 120–130 килограма по хектару, фосфора 80–100, и калијума 130–140 кг.
Садржај хранљивих елемената у земљишту треба да буде оптималан. Како га одредити. Рачуница је прилично једноставна. Када се зна да за принос од 10 тона по хактару купус изнесе 50 килограма азота, 15 фосфора и 50 килограма калијума, те количине за ђубрење раног купуса ваља увећати за два до два и по пута. Није добро ни када постоји вишак хранива, али ни мањак. Најгори је сувишак азота, посебно када се претера у прихрани у време заметања главица. У том случају оне пуцају. Купус се азотним ђубривима обично прихрањује у два наврата – први пут до фазе формирања розете – трећином планиране количине за прихрану, и други пут у почетку формирања главица са преосталим ђубривом.
С.М.
Добро јутро број 540 – Април 2017.
