Текст и фото: Биљана Ненковић
Производња купуса могућа је током целе године. На исту површину може да се сади после четири године, а за рану производњу може се искористити земљиште после спанаћа и салате. Касне сорте саде се после грашка, раног кромпира, јечма и пшенице. Може се гајити на отвореном и у затвореном простору, где ће дати подједнако добар принос, ако се поштују правила производње. Љиљана Вуксановић, стручни саветник у ПССС Крагујевац, каже да је јесен право време за планирање и припрему купусишта и на њиви и у пластенику.
– Обрада земљишта зависи од предусева и планираног рока производње. За рану производњу на отвореном, у јесен, одмах по скидању усева, обавља се дубоко орање на 35 до 40 центиметара. Ако се чека рано пролеће, дубина орања је од 15 до 18 центиметара, а земљиште се одмах површински припрема. Код касне производње купуса на отвореном, одмах по скидању предусева оре се на 25 центиметара. Рано у пролеће, ако је земљиште презимило с отвореним браздама, треба га затворити дрљањем. Непосредно пре садње обавља се култивирање сетвоспремачем – наводи Љиљана Вуксановић.
Расађује се у влажну земљу
Кад је у питању ђубрење, Вуксановић наводи да се стајњак уноси у количини од 40 до 50 тона по хектару. Норме минералних ђубрива за ране сорте су 120 килограма азота, 150кг фосфора и 200кг по хектару калијума. За касне сорте потребно је 180кг азота, 200кг фосфора и 300кг калијума по хектару.
– Купус се расађује у влажну земљу. Уколико није било падавина, парцелу треба овлажити вештачком кишом. Кад се биљке приме, треба обавити култивирање, прихрану и окопавање. Друго прихрањивање обавља се када лисна маса затвори међуредни простор. Број наводњавања креће се од 4 до 6 пута, претежно вештачком кишом. Купус се сече када главица потпуно заврши пораст, односно, када достигне технолошку зрелост. Када главице очврсну, лишће на темену постаје глатко, а овојни листови жуте и почну да се суше. Бербу купуса треба завршити пре него што температура падне испод минус 5 степени и треба избегавати бербу по киши, јер се главице брже кваре – каже Вуксановићева.
Одсечене главице најбоље је одмах однети с њиве, а ако то није могуће, треба их оставити на гомилама и покрити лишћем. Принос купуса на отворном пољу је од 40 до 60 тона по хектару у раној производњи, док се у каснијим роковима гајења остварују виши приноси, чак и до 100 тона с једног хектара.С обзиром на то да купус има скромне потребе, производња је могућа током целе године. Током зиме и раног пролећа гаји се у заштићеном простору, у високим тунелима и пластеницима. Наиме, у току касне јесени и зиме купус се може успешно гајити на овај начин, без допунског загревања, јер одрасле биљке у фази развијене розете могу поднети температуру и од минус пет степени. Наравно, бољи резултати се постижу у објектима са грејањем.
– За рану пролећну производњу најповољнији су топли објекти. Оптимална температура за купус је од 18 до 20 степени. Виша температура од препоручене успорава образовање главице. Развијена биљка у технолошкој зрелости може да поднесе и температуру од -8, а неке сорте и -17°Ц. Производња раног пролећног купуса најбоља је у тунелима са грејањем, а средње раног и каснопролећног у објектима без грејања. Расад купуса за гајење у заштићеном простору производи се у контејнерима или у саксијама на квалитетном супстрату, а расађује се у фази са 3 до 4 прва листа. Сади се на растојању од 50 до 60 центиметара између редова, и 35 до 40цм између биљака у реду. После садње обилно се залије. У току вегетације залива се сваких 7 до 10 дана с око 20 литара воде по квадрату. У објектима са грејањем одржава се оптимална температура од 18 до 20 степени за време сунчаних дана, односно, око 15 степени када је облачно. Ноћу температура треба да је нижа за 4 до 5 степени. У објектима без грејања, при изразито ниској спољној температури биљке се могу допунски покрити пластичном фолијом, попут дуплог тунела или агротекстилом – каже наша саговорница.
Прво прихрањивање обавља се непосредно после садње, а друго пред почетак формирања главице. У зависности од стања усева, може се применити фолијарно прихрањивање комплексним ђубривом. Избором култивара купуса различите дужине вегетације од раних, 55 до 60 дана, па до касних – 120 и више дана, берба у пластеницима може да траје и неколико месеци. Важно је нагласити да каснојесењи и зимски купус морају да буду засађени довољно рано, односно, до почетка октобра, како би биљке пре почетка зиме биле у фази када им дуготрајне ниске температуре не сметају.
Убрзати завијање главице
Ови повртари на југу Србије саде купус у пластеницима испод дупле фолије, са густином садње пола метра од реда до реда, и на 45 центиметара од корена до корена. Овако ретка садња је за њих идеална, јер биљка може да направи главицу. Да је гушћа садња, истина, принос би био већи, али повртари тако касније улазе у бербу и губе на цени.
У пластеничкој производњи циљ је стимулисати купус да што раније завије главицу. Из њиховог искуства, купус не воли азот када треба да формира главицу, већ је потребно „пресећи“ га калијумом. Главице се секу када достигну око 1,2 килограма. Ови засади у пластенику третирају се само једном, и то фунгицидима.
Зими је најважнија прихрана и заливање
Селекције купуса с изузетно кратком вегетацијом од 55 дана могућа је и у Србији, чак и када су зиме изузетно хладне. У селу Стајковци повртари гаје у пластеницима такав купус и тврде да је пресудно добро и квалитетно ђубрење гел ђубривима, као и фолијарна прихрана аминокиселинама, како би биљка лакше поднела стрес због ниских температура.
Купус у пластеницима може да се сади и током јануара и стићи ће на бербу крајем марта, почетком априла. За успешну производњу купуса у пластеницима потребан је систем за наводњавање кап по кап, али је пожељно заливање и преко распрскивача. Овај систем је за производњу купусњача одличан када је виша температура, јер уједно хлади простор. И преко једног и преко другог система истовремено могу да се додају гел ђубрива, која отпуштају хранљиве материје постепено.
