Пише: Андријана Глишић
Лековито биље од давнина је заступљено у српској култури и традицији, широк је дијапазон његових намена, јер више од 400 врста таквих биљака расте у нашој земљи. У свет лековитих биљака пре пет година ушли су и Золтан и Дејана Курунци, који су више десетина хектара у Банатској Тополи претворили у праву лековиту плантажу.
– Хтели смо да од земље коју имамо направимо много више него што би се могло направити сувим ратарењем. Осим тога, северни Банат је познат по узгајању камилице, нане и других лековитих биљака, па смо желели да наставимо и ту традицију – наводи Золтан.
Плеве и копају – то је кључ успеха
На површини од 34 хектара, по принципу органске производње, узгајају камилицу, матичњак, нану, невен и чубар.
– Камилица је краљица наших биљака. Она је најзаступљенија, јер је најтраженија на светском тржишту – објашњава Золтан. – И одлично нам се уклапа у плодоред. Када њу скинемо, урадимо две бербе и тек онда крећу остале културе. Врло се добро уклапа у распоред послова.
А сам узгој лековитог биља сличан је узгоју ратарских култура. Све почиње од основне обраде. Предсетвена припрема разликује се у зависности од културе која се ради, али што је семе ситније, требало би урадити квалитетнију припрему.
– Уситњавамо земљу што боље, да бисмо имали добро ницање – наставља наш домаћин. – Камилица је јако осетљива, семе је веома ситно и мора имати и влагу одоздо и са горње стране сунчеву светлост. Када се посеје, треба је добро поваљати. Посебно у Банату, где имамо проблем с кошавом, семе које је на површини треба да буде добро приљубљено уз земљу, да га ветар не би однео.
Највећи проблем код ових биљака стварају корови, истиче наш саговорник. Његова супруга и он боре се једино вредним рукама и прстима – плеве, копају и кажу да је то кључ успеха.
– Органска производња не дозвољава примену било каквих пестицида. Морамо да се похвалимо да за ових пет година, од почетка до сада, нисмо имали болест ни код једне биљке. Може да се деси да, када имамо кишна лета, дође до гљивичних обољења код појединих врста, али ми то нисмо имали.
Прерада у чајеве и уља
Од својих биљака Курунцијеви праве хладно цеђена уља. Претходне године правили су само од чубра, а остатак су прерадили у чајеве. Уље праве процесом дестилације. Како?
– Дестилатор је једна велика шерпа, у коју се стави биљна маса и одоздо пушта водена пара, температуре од 110 до 120 степени, у зависности од биљке. Пара пролази кроз тај материјал, односи етерично уље заједно с паром које почиње да испарава на неких 70 степени, а затим иде кроз кондензатор, који је налик хладњаку за печење ракије. Ту уље цури и пролази кроз декантер, посуду која одваја воду од уља.
Затим уље пролази кроз процес сушења, који траје око 24 сата, како би се издвојила преостала влага. Највише уља, наводи Золтан, добије се од нане, и оно се најчешће користи за инхалацију, а најмање од матичњака.
– Оно од камилице највише иде у козметичку индустрију, док матичњак, нана, чубар и нека друга углавном користи фармацеутска индустрија.
Свака биљка има своју температуру сушења
Ипак, породица Курунци највећу пажњу посвећује прављењу чајева и сушењу биљака. Набавили су и своје сушаре у којима све обављају, а процес сушења је, истичу, најтежи део производње. Најважније је, кажу, сачувати етерична уља која се налазе у листу или у цвету. Због тога температура не сме бити превисока, да на крају резултат не би био – слама. Свака биљка има одређену максималну температуру сушења, и то је око 40 степени.
– Камилица се, на пример, суши тако што одвојимо зелену масу од листа и цвета, тако да у сушару иде највећи део цвета и нешто мало листа и крећемо са слојем од 20 цм, пошто можемо у сушари да подесимо слој. Почињемо с температуром од 50 степени и, како одмиче процес, спуштамо је на 42 до 43 степена, што држимо до краја.
Када се то заврши, укључују вентилацију, како би спустили температуру на 24 до 25 степени. Затим материјал иде на даљу дораду, одсеца се преостали зелени део и добије се главица цвета која се пакује и спремна је за кување чаја
Годе им топле године
Код лековитог биља, најбитнији је садржај етеричног уља. Што је тих уља више, то је производ квалитетнији, каже Золтан и наставља:
– Што су веће температуре, биљка производи више етеричног уља, да би се заштитила од топлоте и од суше. Практично, топле године које имамо у последње време, изузетно погодују биљу. С друге стране, морамо имати и воду. Ми смо се наоружали системима за наводњавање, тако да немамо проблем ни по том питању.
