Ako ste solidni enigmatičari, imate veliko dvorište i dobru volju da napravite nešto nesvakidašnje za vas, pa i ceo komšiluk, onda bi izbor mogao da bude – lavirint. Za zelenu, neobičnu oazu namenjenu onima sa istraživačkim duhom, potrebno je malo više truda i novca. Ali će zato ona decenijama, uz lako održavanje, predstavljati pravo uživanje.
Formirati lavirint u vrtu je zahtevan poduhvat koji, pre nego što uzmete ašov i motiku u ruke, traži dobru pripremu, slažu se stručnjaci iz ove oblasti. Diplomirani inženjer pejzažne arhitekture Magdalena Nenković navodi da je lavirint namenjen prvenstveno za prostrana dvorišta, ali se može formirati i na slobodnim površinama pored vrtova.
-Pre sadnje biljaka potrebno je napraviti preciznu skicu i dobro premeriti teren. Vlasnici mogu to učiniti uz pomoć već postojećih rešenja, kojih ima na internetu, naći ih u enigmatskim časopisima ili sami osmisliti. Na papiru se jasno moraju odrediti ulazi i izlazi iz lavirinta, širina betonskih ili zemljanih staza. Zatim je potrebno odabrati biljke koje dostižu odgovarajuću visinu i odlučiti da li želite listopadni ili zimzeleni lavirint – kaže dipl. inž. Magdalena Nenković.
Vlasnik bira li će lavirint biti kružnog ili pravougaonog oblika. Ukoliko su na većim površinama, poželjno je da se na sredini postavi osmatračnica sa koje se može videti ceo prostor. Drugo rešenje je da se na svakoj od četvrtina lavirinta postave betonski ili drveni „mostovi“ koji služe da se avanturisti lakše orijentišu ka izlazu.
Zbog elegantnijeg izgleda, u lavirint se sadi samo jedna vrsta biljaka, te nije poželjno da se one kombinuju.
-Birajte biljke koje nemaju oštro granje ili trnje, da ne bi bilo povređivanja. Zeleni lavirinti formiraju se sa niskim, srednjim ili visokim rastinjem. Prednost se daje zimzelenim vrstama velike gustine. Biljke nižeg rasta, do jednog metra, pogodne suza to – šimšir, Lonicera nitida, lovorvišnja patuljastog rasta, Evonimus japonikus. Za srednju visinu, od jednog do dva metra, mogu se koristiti tisa, lovorvišnja višeg rasta, fotimija. Za lavirint sa visokim biljkama, preko dva metra, poslužiće tuje ili čempresi. Treba imati u vidu da, na primer tuje, sporo rastu, navodi naša sagovornica.
Valja obratiti pažnju na staze, koje bi trebalo da budu široke najmanje jedan metar. Staze mogu biti betonske, od šljunka ili travnate. Kada formirate lavirint treba se naoružati strpljenjem, jer neke vrste biljaka dostižu dovoljnu visinu tek za nekoliko godina. Enigmatski vrt nije za one koji žele da vide efekte svog rada odmah. To je možda mana.
Ali, postoje i prednosti. U godinama koje dolaze, orezivanje i zalivanje je jedina nega koja predstoji vlasniku. Ko je u mogućnosti, a želi lagodniju varijantu, može da postavi sistem zalivanja kap po kap. Biljkama je potrebno redovno orezivanje, da bi lavirint zadržao formu. Orezuju se uglavnom sa bočnih strana dok ne dostignu potrebnu visinu, a onda se makazama formira i gornja linija zelenih zidova.
Da bismo dokazali da je formiranje zelenog lavirinta moguće, potrudili smo se da pronađemo jedan takav na našim prostorima. Primer vredan divljenja pronašli smo u Batočini, u blizini autoputa Beograd- Niš. On je, ruku na srce, veliki i u njega je uloženo mnogo novca, ali može da posluži kao inspiracija za mini-varijantudvorišnog lavirinta.
Ovaj lavirint osmislio je i napravio Goran Srejić, koji godinama živi i radi u Australiji. Putanja od ulaza do cilja u njegovom zelenom lavirintu je preko tri kilometra. Deci je potrebno oko pola sata do 45 minuta da se snađu u njemu, a starijima neki sat duže. Biljke koje su posađene su po izboru vlasnika listopadne. Srejić je oduvek maštao da napravi lavirint iz mašte, ali su mu kao uzor poslužili slični koje je viđao u Velikoj Britaniji. Njegova zamisao je da ovim projektom privuče što više dece u svoj vrt, koja će se zabavljati i uživati. Njegov moto je „Ako možeš, uradi“, a cilj mu je da čuje ono što najviše voli- dečiji smeh. A on je zagarantovan u lavirintu, bio on mali ili veliki.
B. Nenković
Dobro jutro broj 545 – Maj 2019.
