Насловна АРХИВА ЛЕКОВИТА МИРОЂИЈА

ЛЕКОВИТА МИРОЂИЈА

Због свог специфичног мириса и укуса, постала је незаменљив додатак многим јелима, те се не каже тек тако "у свакој чорби мирођија"

904
Фото: Pixabay

Ова позната једногодишња зачинска биљка (Anethum graveolens), код нас је одавно одомаћена. Пореклом је из централне Азије и узгаја се у јужној Европи. Припада породици Apiaceae, у које спадају и ловор лист, першун и кумин. Нараста до једног метра. Листови су вишеструко перасти, цветови су ситни и жути, а плодови су јајолики. Расте у шумама и шикарама, у нижим али и брдовитим пределима. У народу је позната и као анита, дил, копар, слатки јанеж…
Сади се у неколико наврата током године, мада може и сама да се размножава. Најбоље успева на сунчаним местима, а има најјачу арому пре него што процвета.

Многострука употреба

Због свог специфичног мириса и укуса, мирођија је постала незаменљив додатак многим јелима, те се не каже „у свакој чорби мирођија“ тек тако. Сецкано свеже лишће побољшава укус зеленој салати, салати од краставаца и парадајза, као и салати од кромпира. Служи и као додатак маслацу и мајонезу. Сос је изврстан прилог за свежу јегуљу, ракове и сва остала јела од морских и слатководних риба. Може да се послужи уз вариво од пасуља, овчетину, динстано поврће, свињска ребарца и котлете. За кисељење краставаца не употребљавају се само нежни листићи, већ и читава стабљика. Уз першун и листове целера, најчешћа је свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи и сушени листићи, у свежњевима окаченим надоле, или замрзнути.

Цела биљка и плод имају карактеристичан, пријатан, зачински и ароматичан мирис и укус, али је лек, заправо, зрео плод, а не листови, иако се обилато користе. Плод садржи 3 до 4 одсто етарског уља, око 18 одсто азотних једињења и око 6 одсто пектина. У њему је највећа концентрација лековитих и ароматичних материја, али су распоређене и у листовима и жутим цветовима у завидним количинама. Све делотворне и лековите материје у биљци још увек нису у потпуности истражене. До сада је највише познато деловање етарског уља (Anethi aetheroleum), које представља главни лековити састојак. Свеже уље скоро је безбојна, лако покретљива течност пријатног и јаког мириса. Садржи 70 одсто лимонена и 30 одсто карвона. Важи за добар, нешкодљив и лако доступан зачин.

Фото: Pixabay

Богата витаминима

Богата је многим важним витаминима, укључујући и фолну киселину, рибофлавин, ниацин, витамин А и Ц, бета-каротен, који су неопходни за здравље. Витамин А и бета-каротен природни су антиоксиданти. Витамин А је важан и за одржавање здраве коже и слузокоже. Свежа мирођија је одличан извор витамина Ц, а он помаже организму да развије отпорност према инфективним агенсима. Добар је извор минерала – бакра, калијума, мангана, гвожђа, магнезијума и калцијума. Бакар је неопходан кофактор за многе важне ензиме, док је калијум важна компонента ћелија и телесних течности које помажу у контроли рада срца и крвног притиска.
У народној медицини, мирођија је вековима позната као средство које побољшава апетит и варење, смирује надимање, повраћање и несаницу. Делује и против упала мокраћне бешике, бактерија, упале дисајних путева, хипертензије. За превенцију грипа и умиривање колика препоручује се жвакање семенки. Повишава ниво доброг и снижава ниво лошег холестерола.

Семенке су богате флавоноидима. Због својих антибкатеријских својстава, спречавају раст и развој бактерија у организму, а могу и да реше проблем лошег задаха, за који су главни кривци управо бактерије. Веома су делотворне у борби против респираторних упала и болести као што су прехлада, грип и бронхитис.

Свежи листови садрже монотерпен, антиоксидант који се снажно бори против утицаја слободних радикала. Једна од најважнијих добробити мирођије је то што у свом саставу има и еугенол – есенцијално уље које снижава ниво шећера у крви. Поред тога, листови могу да послуже као веома ефикасан лек за узнемирен стомак. Свеже насецкани листови помешани са соком од першуна могу позитивно да утичу на менструални циклус и смање обилно крварење.

Етарско уље има терапијско дејство као анестетик и антисептик. Поседује и седативно својство, а помаже и лучењу мајчиног млека и штити организам од инфекције. Кад се конзумира заједно с храном, може да буде од велике користи у случају обољења уринарног тракта, бубрега, гениталија и пробаве. Исто тако може да се нанесе директно на кожу, јер потпомаже зацељивање рана и кожних инфекција, а некада се користило и као веома ефикасно средство против вашки. Важи за природан лек против поремећаја пажње код деце (АДХД), уколико се помеша с чајем од камилице. Делује умирујуће и примењује се у случају анксиозности, депресије и излива беса.

М.В.

Добро јутро број 540 – Април 2017.