Насловна ТЕМЕ ГЉИВЕ Лековите гљиве Србије

Лековите гљиве Србије

892

Храстова сјајница

Храстова сјајница паразитира на храсту, ређе на другим врстама дрвећа. Плодно тело јој је бубрежастог облика, с изразито високом дршком. Испрва жуте боје затим крвавоцрвене до кестењасте боје и лакираног сјаја по површини. Хименофор беличасте до циметасте боје, до 12 мм дужине. Користи се као имуностимулатор и за третирање оболелих од тумора и рака.

Јудино уво

Јудино уво прилично је честа и лековита гљива која се може пронаћи током целе године. Паразитира на листопадном дрвећу, сасушеним или болесним стаблима, као и на отпалим гранама и пањевима зове, клена, букве, храста. Основне карактеристике ове гљиве су хрскаво, желатинасто месо дебљине 2 до 4мм и обима 3 до 10цм, светлосмеђе боје, незнатно сомотаста, споре су у младости беле боје, изгледом подсећа на људско уво или плитку зделицу и причвршћена је сасвим малим делом за подлогу.

Јудино уво може се јести сирово, лако се суши и рехидрира. Веома је познато и цењено јело у источњачким кухињама, где се и узгаја на трулим деблима. У Кини је зову шумско уво, у Јапану дрвена медуза, док се на тржишту Европе пласира под називима црна гљива, кинески смрчак и кинеска печурка.

Брезова губа

Брезова губа има плодно тело шкољкасто-бубрежастог облика, са дршком којом је причвршћена за супстрат. Горња површина је беличастосиве до смеђе боје, док је хименијумска површина беличаста. Паразитира на стаблима брезе. Лековита је гљива и широко се употребљава у традиционалној медицини. Користи се као имуностимулатор, али и за чишћење организма од паразита.

Ћуранов реп

Ћуранов реп  је цењена, лековита гљива. Плодно тело јој се састоји од мноштва лепезастих, танких формација полукружног облика, које су набацане једна преко друге, ширине до 10цм. Горња површина је заталасана, сомотаста, с концентрично обојеним зонама црне, смеђе, беличасте и жуте боје, често с плавичастим, зеленкастим и црвенкастим одсјајем. Хименијумска површина је беличасте до крем боје, са ситним порама. Паразитира на лишћарима, најчешће јасену и букви, на којима изазива белу трулеж. И она се користи као имуностимулатор и за третман оболелих од карцинома и тумора.

Бели јарчић

Велика гнојиштарка или бели јарчић  јестива је и цењена гљива, која се лако препознаје по танкој и влакнастој дршци беле боје, белој капи, прекривеној тамним љуспицама и особини да се саморазлаже (аутолиза). Ова гљива веома брзо постаје неупотребљива за исхрану (услед аутолизе) и мора се припремити што пре након брања. Беру се само шешири код младих примерака, и то када су јој листићи беле до благо ружичасте боје. Чим листићи гљиве почну да попримају сиву боју, она више није подобна за исхрану и у кратком року претвара се у мастиљаву смесу. Позната је по томе да снижава шећер у крви.

Стршак

Стршак је веома специфичног непријатног мириса. Ррасте од пролећа до јесени по листопадним и четинарским шумама и препознатљива је по фалусоидном облику. Основне карактеристике стршка су да расте из белог, кожастог јајета које је дугачким кореном везано за земљу, фалусоидног је облика, споре разноси уз помоћ мува које привлачи непријатним мирисом, дршка јој је беле боје, шупља, сунђераста, а на врху дршке налази се зеленкаста, наребрена капица, прекривена слузавом масом.