Људи данас најчешће обољевају од аутоимуних болести, због чега скоро свака друга жена има проблем са штитном жлездом, а мушкарци све чешће пате од стерилитета, истиче траварка Јела Гарић из Новог Сада, те додаје да су најчешћи разлог томе паразити који, праве „куршлус“ у нашем организму и узрокују проблеме с аутоимуним болестима, али се сумња да учествују и у развоју канцера, алергија, астме, мултипле склерозе, полицистичних јајника, анемије, несанице, Алцхајмерове болести, аутизма, епилепсије. Биљке које чисте тело од тих непријатеља су: дивљи пелин, црни орах и каранфилић, а оне се налазе у антипаразитном програму које наша саговорница прави, а по рецепту светске научнице др Хилде Кларк. Све ово само је увод у свет лековитог биља којим смо мање-више окружени, а који имају лековито дејство о коме ни не размишљамо.
– Паразите уносимо свакодневно, кроз воће и поврће, док га у млеку има највише, а месо, нарочито пилетину и рибу, увек треба замрзавати пре употребе – објашњава Гарић и упозорава да жене у себи имају и до килограм паразита, а мушкарци и више.
Ипак, четири биљке које се могу користити као основа за лечење свих болести јесу невен (који можете узгајати у саксији), хајдучка трава, раставић и коприва пред којом се, вели Јела, треба поклонити. Међутим, свака биљка која расте испод 700 метара надморске висине нема ни ваљану боју, ни мирис, а камоли лековито дејство.
– Рецимо, шумска брусница је добра за канцере, бубреге и уринарне инфекције, али она се налази само унутар борових шума, и то на надморској висини вишој од 1.200 метара. Такође и шумска боровница, која је једина биљка која лечи човека од главе до пете јер има доста гвожђа и магнезијума у себи, може се наћи само по планинама – додаје наша саговорница и наводи и шумску јагоду која је добра за чишћење крви.
Јасно је да је немогуће издвојити једну биљку и рећи да је она „та“, али многе којима смо окружени добре су за одређене ствари. Ђумбир је, на пример, добар антивирусни лек и користи се при лечењу ХИВ-а, али не сме да се конзумира уколико особа има камен у жучи. Мајчина трава је за смирење, али га труднице не смеју користити јер изазива контакције материце, баш као и чичак.
Нема вирус ког биљке не побеђују
Коронавирус је, многи верују, начин на који је природа решила да одговори човечанству које све мање води рачуна о њој. Међутим, познаваоци лековитог биља знају како од природе и направити лек против владајућег вируса, али и како излеченог човека вратити у нормалу након што му лечење короне оштети друге органе.
– Људи који су се излечили од короне свакодневно ме зову јер им је оштећена јетра – упозорава Гарић. -Давали су им силне антибиотике да спрече корону, па су пореметили рад јетре, за шта је добра сикавица. Сад се успешно опорављају. Међутим, да не бисмо добили корону, или ако је у питању тек почетак упале плућа, онда укључимо ехинацеу и капи за плућа, антивирусни чај и за три дана све се санира. У мојој породици, кад је кренула корона, одмах смо укључили антипаразитни програм с куркумом, а направила сам и антивирусни препарат од 50г рузмарина и 50г клеке.Све то се иситни и самеље, па прелије домаћом ракијом. Тако се држи пет до шест дана, процеди се и пије се двапут дневно једна чашица ракије.
– Ехинацеа је једна од три веома важне биљке, али губи способност јачања имунитета ако се користи дуже од две недеље и не сме се употребљавати ако особа има аутоимуно обољење. Друге две врло значајне биљке јесу линцура која решава све проблеме крвне слике, прави једнак однос између леукоцита и еритроцита, подиже гвожђе и решава стомачне проблеме, док је сикавица та која лечи јетру и користи се против тровања – представља нам Јела Гарић биљно „свето тројство“.
Ништа мање важна није ни куркума која с црним бибером и мирођијом (морачем), а у комбинацији са сикавицом, чисти јетру од тешких метала, нарочито након хемотерапије. За лечење канцера, астме, туберкулозе и разних инфекција одлична је и клека, чије се бобице једу 20 дана, док се за жене у климаксу препоручује конзумирање конопљашице.
– Рецимо, од зачинског биља је све добро и све су то јаке биљке које не смемо да користимо у већим количинама, зато можемо у виду зачина. Оригано, мајчина душица, мајоран, мирођија, селен, бибер, зачини су које увек треба имати у кући – наглашава траварка.
Иако све наоко делује једноставно и лако, па се многима може учинити да може сам из прве да направи лек од неке биљке, тиме ипак не може да се бави неук човек. Важно је знати које се биљке за шта користе, у којим количинама и интервалима, у комбинацији с којим другим биљем, али и лековима које препишу лекари након што успоставе дијагнозу. Тако већина греши при конзумирању жалфије која сме да се пије једном дневно, а мора да се кува три минута (дакле, не смемо се наливати чајем, нити га правити тако што ћемо смесу само прелити врелом водом). Или, коприва сме да се пије пет дана, па два дана паузе, и то уз Ц витамин како би везала гвожђе, док се глог пије само 21 дан у месецу.
Како би се неко и приучио том занату, пре свега мора да га воли. То је случај и с Јелом Гарић која се бави лековитим биљем више од три деценије. Одрастајући уз баку која је увек правила мелеме од биља, првенствено за потребе породице, наша саговорница се присећа свих савета и лекција које је помно упијала као дете, а које је искористила касније када је одлучила да свој живот посвети том позиву.
Интегративна медицина је будућност лечења
– За неке болести званична медицина, пак, нема лека, али алтернативна има. Рецимо, дневно три чаше сока од слатког купуса сређује ниво тромбоцита у крви, док је за леукоците задужен чај од камилице – тврди траварка из Новог Сада Јела Гарић. – Требало би да се ради на интеграцији званичне и алтернативне медицине, јер не може само једна да лечи. Званична мора да пружи дијагнозу, то не може да ради алтернативна.
Како би се човек излечио и свој организам одржао чистим и здравим, важно је укључити званичну, али и алтернативну медицину која подразумева коришћење препарата на биљној бази. По могућству, превентива је свакако најважнија, али свеукупно гледано, најбољи резултати могу се постићи такозваном интергративном медицином која је будућност лечења. Стога је важно вратити се природи, подсетити се на то да нас је она створила, као и да нас чува све док и водимо рачуна о њој.
– Баба ме је свуда водила и показивала ми траве: „Све горке и жуте траве су за стомак, јер кад повраћаш буде горко и жуто. Бог нам је све показао да бисмо ми знали. А све миришљаве и већином љубичасте траве су за смирење, да те опију, и то су мајчина душица, матичњак, камилица…“ Кад сам била мала, све сам упијала: подиже ми листове и пита ме на шта ми личе. „Плућњак је трава број један за плућа, као и све бљутаве траве које немају мирис и укус, а слузаве су да обложе плућа.“ Онда ми је показала сикавицу, на листу има шаре као змија шарка, то је лек против свих отрова. Па легнем као дете и размишљам о томе. Најбитнија је та љубав – присећа се бака Јела која сад има 70 година и размишља како би јој годио одмор, али кад види колико је свет и даље тражи, жао јој је да не помогне.
И још једна веома важна ствар када је реч о препаратима од лековитог биља…
– У овом послу има нереалних људи! Кад сам чула да је једна жена купила 100 грама чаја за 4.000 динара, нисам могла да верујем. Не постоји тако скупа биљка… Ти можеш наплатити своје умеће, али нема тог умећа које толико кошта на 100 грама. Чај не може коштати више од 300-400 динара – одговара наша саговорница.
