-Убрзо сам схватила да производња није довољна без прераде, али је дестилерија на лаванди упослена свега 20 дана годишње. Одлучила сам да посадим и смиље, које за бербу стиже десетак дана касније – каже за „Добро јутро“.
Руже је почела да сади пре две године, јер су њени француски партнери који су заинтересовани за лаванду изразили жељу и за ружином водицом.
Незванични симбол Провансе свакако је лаванда, а становници ове француске покрајине из милоште је зову лила злато. Љубав према овој дами опојних цветова и мириса проширила се и ван граница Француске. Са Љиљаном Петровић стигла је на Суву планину.
Село Тамјаница завичај је Љиљане Петровић, па је она одлучила да на дедином имању започене производњу лаванде у коју се заљубила у Прованси, опијена мирисом етарских уља. Тада је почела да се распитује шта је накада било интересантно на овој планини, шта се узгајало и извозило. Сазнала је да су Сићевачка клисура и њена околина својевремено били највећи извозници жалфије. Жалфији су у производњи најсличнији лаванда и смиље. Одлучила је да на 30 хектара подигне плантажу лаванде.
-Убрзо сам схватила да производња сировине није довољна и да ми је потребна дестилерија. Али, стиже и ново сазнање. Дестилерија је упослена свега 20 дана годишње. Одлучила сам да посадим и смиље, које за бербу стиже десетак дана после лаванде. Настојала сам тако да одаберем биљке како би погон радио бар 3-4 месеца годишње. За остварење овог плана потребне су и велике површине земље за узгој биља. Због тога имам сарадњу са кооперантима. И ту одабир није био лак. Њихове њиве морају да буду близу дестилерије јер лаванда и смиље губе уље приликом транспорта. Лаванда се бере у најтоплијем делу дана да би сачувала етарска уља. Када се нађе на гомили, после 15 минута изгледа као да се дими. У ствари, то испаравају етарска уља. Због тога њива мора да буде близу дестилерије. Тако су и мештани почели да купују земљу која је близу мојим парцелама. Сада заједно под овим биљем имамо око 230 хектара, а више од четвртине је моје власништво – започиње своју причу Петровићева.
Када је почела да се бави овом производњом нигде није могла ништа да чује о узгоју лаванде ни код нас, ни у иностранству. Бугари и Францизи нису желели да поделе своја искуства. Учила је на својим грешкама што је, како каже, било прилично мучно. После десет година схватила је да је лаванди мало тога потребно, задовољава се алкалним и оцедним земљиштем, окопавањем 2-3 пута годишње и подривањем. Иначе, од 500 килограма лаванде може да се добије 5-7 литара уља.
Руже је почела да сади пре две године јер су њени француски партнери који су заинтересовани за лаванду изразили жељу и за ружином водицом. Парфимеријске куће заправо трагају за мирисом. Није исти мирис руже произведене у Бугарској, Турској или на Сувој планини, иако је реч о истој сорти. Испоставило се да због надморске висине и руже ветрова овај цвет одлично успева и на Љиљанином имању и на њивама њених коопераната. Али, дестилација ружа и лековитог биља није иста и тако је никао још један погон.
-Ружа сотре „дамасцена“ најбоља је за производњу етарских уља. Она се узгаја и у Бугарској. „Радуга“ је сорта погодна за сушење, а од ње се прави и слатко, које је јако добро за регулисање метаболизма. Од ружа правим ружину водицу, јер још увек нисам формирала дестилерију за етарско уље. Када ова производна линија буде постављена, од ружине водице могу да добијем уље. Али, од исте количине ружа не могу да се добију оба производа – прича Љиљана.
Производња ружа мало је проблематична јер се оне беру ручно, и то ујутро од 4 дo 9 сати. После 9 сати се не бере, јер се тада цвет скроз отвори, а да би задржала количину и квалитет уља он мора да буде полуотворен. За тај посао je свакодневно потребно 30-40 берача. Тешко је запослити толико људи.
Етарска уља са Суве планине завршавају на страном тржишту, а целокупна производња је органска. Управо због тога трошкови производње су 30 одсто већи, а за исти тај проценат принос је мањи у односу на конвенционалну производњу.
Наша саговорница има и 80 кошница, а пчеле имају и њени кооперанти. Човек би помислио да је ова плантажа рај за пчеле али, како смо сазнали, лаванда је јако љута и пчелама успорава рад срца, те их десеткује. Због тога је и меда мало. Обично су потребна двоматична друштва и када се заврши сезона она су јако слаба. Ипак, вредне пчеле одраде свој посао, опраше лековито биље.
Неколико капи за лакши сан
Есенцијално уље лаванде на првом месту има ароматерапијски ефекат, јер ова биљка поседује јако умирујуће дејство. Свима који пате од несанице препоручује се да неколико капи уља лаванде кану на јастук и лако и брзо ће заспати. Научно је доказано да молекули из уља лаванде смањују ексцитабилност централног нервног система и управо због тога се ова биљка користи за лечење нервних поремећаја, депресије, лошег раположења и општег умора. Њена корисна својства се огледају и у томе да побољшавају психо-емотивно стање код људи и битно повећавају концентрацију.
Осим у парфимерији, ароматерапији и козметици, цветови и вода лаванде своје место нашли су и у кухињи. Одавно је постао познат сладолед са лавандом, а цветићи ове биљке додају се и пецивима, џемовима, чајевима и различитим посластицама.
Ј.Б.
Добро јутро број 569 – Септембар 2019.
